Nesigurnost i nezaposlenost, a ni svoju zemlju ne smeju da obrađuju

Tanjug/ Filip Krainčanić

Najjužnija enklava Kosova, Foto: Tanjug/ Filip Krainčanić

Nesigurnost, fizički i verbalni napadi – život je Srba na Kosovu i Metohiji već dve decenije. Ipak opstaju iako je veliki problem doći do posla.

"Kada bi imali neko tržište da bi mogli da isporučimo naš proizvod nama bi lakše bilo", kaže Slavoljub Savić iz sela Batuse.

Živojin Rakočević, književnik i novinar, navodi da su sada u dvostrukom zatvoru otkako je počela epidemija.

"S druge strane tu nema nikakvog oduška. Jer vi ne možete da imate odušak ako nemate grad, ako ste zatvoreni u getu. Ako ste se recimo bavili poljoprivredom i ako je vaša navika bila da budete u gradu, da tamo plasirate svoje proizvode, da imate život", kazao je Rakočević.

Savići iz Batusa žive u oronuloj kući staroj više od 80 godina. Sredstva za novu kuću ne mogu da obezbede jer žive samo od jedne plate.

"Nikad ne bih pomislio maltene da se odavde selim kada bi mi makar jedno od dvoje dece posao dobilo. Jer nismo mi porodica koja je živela od socijale", dodaje Savić.

Aleksandar Savić kaže da nema posao, ne radi nigde, nema gde da zaradi.

"Ne radimo ni ja ni supruga, jedino od te majkine plate živimo i od očevog minimalca", ispričao je Aleksandar.

Mnogi od njih ne smeju ni svoju zemlju da obrađuju.

"Najveća bolest kosovskometohijskih Srba su nezaposlene ruke, te ruke nikada nisu bile ovako nezaposlene. Dakle, ne može se biti socijalni slučaj, ne može se biti primač plate, to su opasne kategorije za ljude koji su na zemlji, ljudi koji su sa svoje zemlje hiljadu godina ubirali plodove i sad odjednom neko im je zabranio većinski da idu na tu zemlju, oduzeta im je", napominje Rakočević.

Danijela i Siniša Arsić sa dvoje dece nemaju rešeno stambeno pitanje. Žive u kući koju im je ustupio stric.

"Zar je moguće da se sa 22.000 dinara mesečno živi, gde su tu komunalije, struja...", upitao je Siniša.

Marina Slavić iz obližnjeg mesta Lepine kaže da su ona, brat, otac i majka nezaposleni od bombardovanja.

Zbog svih teškoća kroz koje prolaze potrebna im je, ističu, još veća podrška državnih institucija, ali i međusobna sloga i solidarnost da savladaju velike probleme i sva iskušenja.