Osmanijeva traži da Albanija osudi "srpski genocid"

Vjosa Osmani, Foto: Printscreen/YoutTube

Zahtev da Albanija donese rezoluciju, po uzoru na onu koju je parlament u Prištini već usvojio 16. maja 2019. godine i u kojoj se osuđuje navodni genocid, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini bivšeg režima srpske države na KiM tokom 1998. i 1999. godine, u sredu je iznela v. d. predsednika privremenih kosovskih institucija Vljosa Osmani prilikom posete Tirani.

Ona je tokom razgovora sa Ilirom Metom, predsednikom Albanije, rekla i da bi ta zemlja "trebalo da bude glas Kosova na međunarodnom planu", što je na liniji sporazuma o ujedinjenju diplomatskih misija i strateškoj kooperaciji spoljnih politika koji su Priština i Tirana potpisale u julu prošle godine.

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović smatra da se Albanija neće usuditi da usvoji rezoluciju kakvu je predložila Osmanijeva, jer bi to za Beograd bio skoro pa razlog da sa njima prekine diplomatske odnose:

- Ne znam zbog čega bismo dopustili da nas neko proglašava genocidnim. Tako nešto bi vodilo našoj osudi za večnost i bilo bi kao moralna objava rata. Međutim, verujem da Zapad neće dopustiti da Albanija donese takav dokument, jer nas više nego ranije žele u svojim integracijama i nastoje da nas prevedu na svoju stranu.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da Albanija neće prihvatiti zahtev Osmanijeve, pošto neće rizikovati ništa što im ne odgovara na putu evrointegracija.

- Genocid je osetljiva stvar i kada bi se takva rezolucija usvojila, to bi dovelo u pitanje politiku Tirane vezanu za region, u kojoj su deo "malog šengena" i gde pokazuju svoju konstruktivnu ulogu, a da ne govorimo o bilateralnim odnosima sa Srbijom, koja to ne bi mogla tek tako da prihvati. Takođe, Tirana želi da izbegne da bude umešana u događaje poput "žute kuće" i svega onoga što može biti predmet suda.

Milivojević dodaje da će Albanija svakako na međunarodnoj sceni delovati u funkciji potvrde kosovske "državnosti", što odgovara velikoalbanskoj politici koju oni na suptilan način vode koristeći "meku moć". Na to ukazuju i reči Mete posle susreta sa Osmanijevom da granicu između "Kosova" i Albanije treba učiniti nevidljivom.

NAPADOM BRANE ZLOČINE

Zahtev Osmanijeve Milivojević vidi kao deo strategije da se internacionalizuje problem krivice Srbije za zločine, kako bi se amortizovao početak rada suda o zločinima OVK, odnosno osude OVK i celog koncepta "nezavisnog Kosova":

- Na toj liniji su i pokušaji da se utiče na sud da on počne da sudi i za srpske zločine, iako je ta priča zatvorena u Haškom tribunalu, u kom su neki Srbi već odležali kazne, kao što je Nikola Šainović.