Priština i Brisel spremaju udar na Beograd

Ovaj potez albanskih lidera, ali i nečinjenje EU, tumači se i kao smišljen „tajm aut“ do američkih izbora.

Specijalni izaslanik za dijalog EU Miroslav Lajčak objavio je na Tviteru da će se pregovarači pojaviti u Briselu u ponedeljak.

Prištinski mediji objavili su da je Lajčak pozvao strane da razgovaraju, na nivou koordinatora za dijalog, u nedelju 27. septembra i ponedeljak 28. septembra, dok bi se sastanak na visokom nivou između premijera privremenih kosovskih institucija Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića održao u utorak 29. septembra.

Međutim, prištinski mediji tvrde da je susret i dalje neizvestan, te da je EU poslala pozive u Beograd i Prištinu, ali održavanje sastanaka zavisi od odgovora dve strane.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da bi odlaganjem pregovora EU pokazala da više nema nikakve geopolitičke kapacitete, ali ni volju da ukroti Prištinu.

Albanci i dalje čekaju na pobedu Bajdena

„Činjenica je da kada se Amerika uključila oko nekih pitanja, stvari su se brzo rešavale, ali je isto tako činjenica i da EU već godinama radi na Briselskom dijalogu i da ništa nije postigla na njegovoj implementaciji,“ podseća Anđelković.
Njegov je utisak da ništa nije slučajno, i da Nemačka i Brisel varaju Srbiju i da rade u korist Prištine. Ukoliko nije tako, kaže, onda je u pitanju nemoć Brisela da nešto urade.

„I jedno i drugo je loše i ruši kredibilitet EU. Ako EU želi da sačuva i minimum kredibiliteta morala bi da se potrudi i da natera Prištinu da primeni ono što je na sebe preuzela kao obavezu Briselskim sporazumom,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Anđelković ističe da ako to ne uradi sada, kada su se i velike sile uključile u celu priču, u toj konkurenciji će se pokazati da je EU samo „tigar od papira“ i da nema nikakav uticaj i značaj. Po njegovim rečima, remećenje dogovorene agende pregovora u Briselu može da utiče i na primenu Vašingtonskog sporazum.

Šira geopolitička priča od samog dijaloga

„Cenim da i Albanci i EU kupuju vreme igrajući na kartu Bajdena. Oni i dalje računaju da će Bajden da pobedi, i da će, ako se to desi, on podržati Nemačku i njoj prepustiti kosovsko pitanje. Tako da nije isključeno da ovo inaćenje Prištine, i nereagovanje EU, jeste usmereno protiv Trampa, a u prilog Bajdena. Jer, ovde se radi o mnogo široj geopolitičkoj igri nego što je odnos Beograda i Prištine,“ ističe Anđelković.

Bojan Milisavljević profesor Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da je pomeranje termina sastanka uobičajena stvar, ali i da ZSO više nije nikome sem Beogradu prioritet.

„Meni deluje da Briselski sporazum koji je na snazi, a koji se ne primenjuje niti izvršava, posle ovog Vašingtonskog dogovora pada u drugi plan. Zbog toga mislim da ZSO nije više u fokusu ni EU, a ni Prištini,“ kaže Milisavljević.

On smatra da i naša strana treba da bude svesna činjenice da ZSO nije više u prvom planu, jer su u fokusu druga pitanja.

ZSO nikome nije prioritet sem Beogradu

„Zajednica srpskih opština je više, da kažemo, statusno pitanje, a pregovori su prebačeni na ekonomska i lakše dogovoriva pitanja,“ napominje on.

Milisavljević kaže da je EU i ranije imala mehanizme da natera Prištinu da oformi ZSO i da zbog toga ne pridaje mnogo važnosti rečima portparola EU Petera Stana da Priština mora da preuzme međunarodnu obavezu da sprovede ZSO u delo.

„To što oni kažu ne mora da znači da to stvarno i žele, i da rade na tome, jer su imali godine da na tome rade. Tako da ne verujem u iskrenost tih reči u ovom trenutku“, kaže profesor Milisavljević.
EU je, prema pisanju medija, poručila Prištini da ne može da ”bira o čemu će da pregovara, a o čemu neće”, jer je već pristala na dogovorenu agendu koja podrazumeva razgovore o implementaciji svih neprimenjenih dogovora iz Briselskog sporazuma. S druge strane, Beograd je decidan da ako nema razgovora o ZSO nema ni pregovora.

EU jaka na rečima ali ne i na delu

Podsećanja radi, 17. septembra je održan sastanak na ekspertskom nivou na kome je kosovska delegacija „kategorično odbila” da raspravlja o ZSO.

Evropska strana je tada prihvatila da eksperti raspravljaju prvo o finansijama i imovini, a da se o ZSO razgovara „u narednim danima“, odnosno pre planiranog sastanka 28. septembra. S obzirom da je Priština poručila da nema razgovora o ZSO, moguće je da ove nedelje ne bude sastanka na nivou eksperata, stoga je i malo verovatno da će se održati sastanak lidera 28. septembra.