Alo!/ Dejan Briza

Priština, Foto: Alo!/ Dejan Briza

"Bilo ko ko pokušava da otvori ambasadu u Jerusalimu, nanosi štetu nama i našim naporima da postignemo pravedno i sveobuhvatno rešenje sa Izraelom", dodaje on.

Prema svim rezolucijama UN, istočni Jerusalim se tretira kao okupirana teritorija, objašnjava Nabhan i navodi primer Rezolucije SB UN broj 478, kojom se državama zabranjuje da premeštaju ili otvaraju ambasade u Jerusalimu.

Crvena linija i poštovanje međunarodnog prava

Sa druge strane, prema njegovim rečima, takozvano Kosovo bi trebalo da ispunjava sve norme međunarodnog prava, kako bi se predstavilo međunarodnoj javnosti i privuklo pažnju država koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, da je priznaju. Otvarajući ambasadu u Jerusalimu, Priština odvraća države od priznanja kosovske nezavisnosti jer ne daje nikakav pozitivan primer kako treba poštovati međunarodno pravo.

"Mi ne priznajemo Kosovo zato što se pridržavamo međunarodnog prava. To ne znači da ima nečeg lošeg između nas i Albanaca, ali mi želimo da svako poštuje međunarodno pravo. Ne priznajemo Kosovo zato što poštujemo Rezoluciju 1244 koja tretira Kosovo kao deo Srbije. Ako na toj relaciji treba nešto da se promeni, treba da se promeni kao rezultat razgovora između Srbije i te enklave", smatra Nabhan.

Shutterstock

Jerusalim, Izrael, Foto: Shutterstock

Pre kraja pregovora između Srbije i privremenih prištinskih institucija, država Palestina neće menjati stav o eventualnom priznanju kosovske nezavisnosti, rekao je Nabhan za Sputnjik.

Ambasador Nabhan očekuje da, nakon odluke Prištine da otvori ambasadu tzv. Kosova u Jerusalimu, umesto u Tel Avivu, reaguju i arapske zemlje. Rezolucija usvojena u Arapskoj ligi i Organizaciji islamskih država traži da države članice ovih organizacija preispitaju odnos sa bilo kojom zemljom koja otvori ambasadu u Jerusalimu.

"Očekujem i pozivam arapske i islamske zemlje koje su priznale Kosovo, pošto se ono poziva na to da ima većinsko muslimansko stanovništvo i traži priznanje od arapskih i muslimanskih država, da preispitaju priznanje Kosova i da izvrše pritisak na Prištinu da to ne uradi", kaže Nabhan.

Priština je sa Izraelom potpisala ugovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa 1. februara na virtuelnoj ceremoniji, dok je otvaranje ambasade u Jerusalimu potez predviđen sporazumom potpisanim u Vašingtonu.

EPA

Palestina, Foto: EPA

Odmah potom oglasilo se Ministarstvo inostranih poslova Palestine saopštenjem u kome se izražava razočaranje potezom Prištine i naglašava da otvaranje ambasade u Jerusalimu, s obzirom da se radi o okupiranoj teritoriji, nije u skladu sa međunarodnim pravom.

Potpisanim sporazumom, kako se ističe, tzv. Kosovo "Državi Palestini, arapskim državama, islamskim državama, državama članicama Pokreta nesvrstanih i članicama Afričke unije i ostalim regionalnim grupama zemalja u svetu, pokazuje da ignoriše i da eksplicitno i otvoreno krši međunarodno pravo, međunarodni legalitet i rezolucije, što komplikuje položaj bilo koje države da razmotri priznavanje Kosova kao države".

Sporazumom o uspostavljanju Izraela iz 1948, Jerusalim je podeljen na zapadni i istočni deo – zapadni Jerusalim pripao je Izraelu, dok se istočni našao u sastavu Jordana do uspostavljanja palestinske države. Međutim, tokom "šestodnevnog rata" 1967, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i taj grad proglasio svojom prestonicom, umesto Tel Aviva.

Izraelsku odluku nije priznala ni jedan država sve do 2018, kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp odlučio da američku ambasadu prebaci u taj grad. Jerusalimsko pitanje jedno je od šest otvorenih pitanja u pregovorima između Palestine i Izraela, koji su prekinuti 2016. i u njih niko ne bi trebalo da se meša dok se ne okončaju, zaključuje palestinski ambasador u Srbiji.