"Priznajte Kosovo, učinite to što pre"

Taj poziv nije nov, jer je Evropski parlament i dalje jedina institucija EU koja se odnosi prema Kosovu kao državi i traži od država članica da priznaju državljanstvo Kosova.

„Pet država članica nije priznalo Kosovo. Podvlači se da bi priznanje išlo u korist normalizaciji odnosa Kosova i Srbije “, navedeno je u tom dokumentu.

Ovaj izveštaj odnosi se na dvogodišnji period, jer 2019. godine nije bilo izveštaja Evropskog parlamenta, imajući u vidu da je to bila godina evropskih izbora i očekivao se konstituisanje novog sastava EP.

Nacrt izveštaja navodi da Kosovo i dalje pati od političke nestabilnosti, posebno nakon parlamentarnih izbora u oktobru 2019. godine.

Kosovo treba da pojača napore na rešavanju problema u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, funkcionisanja institucija i ekonomskog razvoja, navedeno je u izveštaju i ukazano na grešku koja je napravljena zbog ukidanja radne grupe za borbu protiv korupcije u okviru kosovske policije.

Izveštaj podvlači da je Kosovo i dalje jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana za čije građane su potrebne vize za putovanje u područje šengena, iako je Kosovo ispunilo sve uslove za liberalizaciju viznog režima od 2018. godine.

U izveštaju se navodi da Kosovo može imati koristi od liberalizacije viznog režima i poziva Savet da hitno krene ka uspostavljanju bezviznog režima za građane Kosova.

Evropski parlament, kroz ovaj izveštaj, poziva Kosovo da pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i da pokaže više političke volje u ispunjavanju uslova utvrđenih Evropskom agendom reformi.

Ovaj tekst žali zbog odluke Vlade Kosova da ukine Ministarstvo za evropske integracije, ali traži da nove strukture imaju odgovarajući nivo nadležnosti, kako bi mogle da koordinišu proces integracije.

Značajan deo izveštaja koji je sastavio EP posvećen je dijalogu između Srbije i Kosova.

EP u izveštaju pozdravlja nastavak dijaloga i posvećenost u tom procesu. Priština i zvanični Beograd pozvani su da nastave svoj konstruktivan angažman u potrazi za sveobuhvatnim sporazumom, ali i da primene do sada postignute sporazume.

Izveštaj takođe napominje sporazum postignut u Vašingtonu 4. septembra o normalizaciji ekonomskih odnosa i podvlači da je transatlantska saradnja ključni faktor stabilnosti u regionu.

„Pozivamo na veće napore u preispitivanju zahteva rođaka nestalih osoba, otvaranju ratne arhive i otkrivanju podataka o osobama koje se i dalje vode kao nestale iz ratnog perioda 1998–99 na Kosovu“ , navodi se u dokumentu.

Izveštaj se takođe bavi stanjem životne sredine na Kosovu, što naglašava visok nivo zagađenja na Kosovu i nastoji da poveća kapacitet proizvodnje energije iz alternativnih izvora. EP izražava zabrinutost zbog visokog nivoa ranog mortaliteta usled zagađenja i nastoji da se pozabavi tim problemima i postepeno zaustavi proizvodnju električne energije na ugalj.

S tim u vezi, od Kosova se zahteva da poštuje evropske standarde, dok se od Evropske komisije traži da Kosovo uključi u strategiju evropskog zelenog sporazuma.

Izveštaj je sastavila izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Viola Fon Kramon. O njemu će se prvo raspravljati u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gde će se glasati. Zatim će se o njemu raspravljati i usvojiti kao rezolucija Evropskog parlamenta tokom plenarne sednice.