Procurio izveštaj u celosti! Svoje mračne kosovske veze držali pod oznakom tajnosti
Opoziciona Levica kritikuje da je Berlin godinama tolerisao zločine.
Zvanični Berlin pridaje "veliki značaj" Specijalnom tužilaštvu koje se bavi zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (UČK). "Iz perspektive Savezne Vlade, rasvetljavanje ratnih zločina i povreda ljudskih prava ima centralnu ulogu u okviru procesa pomirenja", piše u odgovoru nemačke Vlade na parlamentarni upit Levice.
Dojče vele ekskluzivno ima uvid u taj dokument.
"Korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju centralne izazove za politiku i ekonomiju Republike Kosova", piše dalje u odgovorima.
Poslanike Levice je zanimalo da li su nemačke vlasti prećutno pristajale na saradnju sa kosovskim liderima poput Hašima Tačija, koji su, tek dvadeset godina od rata, optuženi za ratne zločine. Iz Berlina odvraćaju da su, posle izbora na Kosovu 2001. sarađivali sa izabranim predstavnicima, ali uvek naglašavali značaj razjašnjavanja ratnih zločina.
U odgovoru Vlade navodi se da je podržavan i rad Haškog tribunala, i Specijalnog suda i tužilaštva za Kosovo kojem se pomaže "finansijski i u okviru pravne pomoći". "Savezna vlada je uz to sekundirala troje zaposlenih u kosovsko Specijalno veće i kancelariju Specijalnog tužioca."
"Nemačka Vlada snosi deo odgovornosti"
Prema rečima Sevim Dagdelen, poslanice nemačke Levice koja je postavila upit, godinama su "ignorisane i zataškavane" optužbe protiv Hašima Tačija i njegovih "mafijaških struktura".
Dagdelen navodi saznanja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, ali i nemačke obaveštajne službe BND koja je još 2005. povezivala kosovske lidere sa organizovanim kriminalom. Taj izveštaj je u celosti procurio kroz objave Vikiliksa.
"Nemačka Vlada snosi deo odgovornosti što su teška krivična dela na Kosovu do danas ostala nekažnjena i što korupcija još cveta", navodi Dagdelen za DW.
EPA
Na nekoliko pitanja Levice odgovori nisu preneti jer se klasifikuju kao "tajna" i obuhvataju saznanja nemačkih službi. Recimo, da li Berlin ima saznanja da su ljudi iz ŠIK (tajne policije UČK odgovorne za likvidaciju političkih protivnika) i danas u obaveštajnim vrhovima Kosova? I da li su kosovske tajne službe na meti imale i Unmik, Euleks ili Kfor kako bi podrile istrage protiv Tačija i drugih?
"Komandanti UČK su dvoreni kao saveznici u protivpravnom ratu NATO 1999. i podržavani na putu ka najvišim funkcijama u politici i tajnim službama", kritikuje Dagdelen. "Nije čudo da nemačka Vlada svoje mračne kosovske veze drži pod oznakom tajnosti."
Merodavni pregovori u Briselu
Neka pitanja odnose se na aktuelne pregovore Beograda i Prištine. U nemačkoj Vladi otkrivaju da su predstavnici EU i Sjedinjenih Država učestalo razgovarali o pregovaračkom procesu, ali da EU nije konsultovana o sadržaju takozvanog Vašingtonskog sporazuma. Misli se na dva različita papira koja su u septembru kod Donalda Trampa u Beloj kući potpisali srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti.
Shutterstock
"Iz perspektive Savezne vlade, merodavan je povratak pregovorima pod vođstvom EU i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka u julu 2020", navodi se u odgovorima.
Na pitanje Levice da li je, prema saznanjima Berlina, Vašington favorizovao razmenu teritorija – severa Kosova i Preševske doline – nemačka Vlada podseća da su tu ideju lansirali Vučić i Tači na jednom forumu u Austriji u avgustu 2019. godine.
"Predstavnici američke administracije su povremeno za medije signalizirali otvorenost za svako rešenje oko kojeg bi se saglasile dve strane, ali i pojašnjavali da SAD ne rade u pravcu promene granica", dodaje se u odgovoru Berlina.