Srbi na Kosovu ubili 200 američkih vojnika!

REŠENJE MITOVA

Kosnetovim priznanjem srušen je mit kako nisu bili spremni da u kopnenim borbama ginu u ratu za KiM, te da su se odlučili samo za NATO bombardovanje, odakle su izašli bez žrtava. Potvrdiće se vremenom da su učestovali i u bitkama na Košarama i Paštriku, uvereni su sagovornici Srpskog telegrafa koji otkrivaju da se polovina od skoro 500 američkih vojnika nije vratila u SAD.

- Američki vojnici se nisu borili, a neki od njih su i umirali, da bi se stvorila "velika Srbija" ili "velika Albanija" na Balkanu. Kosovo ima koristi od toga što je multietničko, multiversko i priče o "velikoj Albaniji" ili "velikoj Srbiji" na Balkanu bili bi predaja i neuspeh i nije odgovor na probleme zemalja i regiona - ispričao je Kosnet.

Logistička i artiljerijska podrška

Rat na KiM, koji je trajao od 22. aprila 1996. godine, početkom NATO bombardovanja 24. marta 1999. ušao je u finalnu fazu
Karaule "Košare" i "Goržup" na planini Paštrik bile su ključne u kopnenoj odbrani tadašnje SRJ
Paštrik, posle propasti ofanizve na Košarama, postaje glavna meta albanskih separatista i mentora. Cilj je bio da tu razbiju VJ. Bitka na Paštriku - operacija "Strela" trajala je od 26. maja do 10.juna 1999. kad je rat završen. Sve vreme rata Albanci su imali logističku i artiljerijsku podršku albanske armije, NATO i, kako se sada otkriva, vojske SAD.

General u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije VJ, kaže da je to samo vrh ledenog brega i da istina o ratu na KiM i ulozi američkih vojnika postaje sve prodornija.

- To što je rekao Kosnet samo je delić istine o ulozi SAD. Amerikanci su više godina obučavali terorističe oružane snage za Albance, a onda par godina uoči 1999. na KiM pripremali zapad da surovo otmu taj deo teritorije Srbiji. Mi koji smo tada bili na frontu smo očevici da su od 9. aprila 1999. iz pravca Albanije pokušali da probiju granicu dugu 251 kilometar tako što su vršeni raketni i napadi iz vazduha, ali i kopnenih snaga. Tu je osim Albanaca bilo i Italijana, Francuza...ali i Amerikanaca. Pa, NATO oficiri su komandovali tim akcijama - priča za Srpski telegraf Lazarević.

PLAN PENTAGONA

Osim toga, prema tvrdnjama Lazarevića, i kasnija akcija na Paštriku isplanirana je u Penatgonu.

- U tu svrhu doveli su u Albaniju oko 400-500 američkih vojnika, pripadnika tzv. Atlantske brigade. Prethodno su, pred polazak, imali smotru u Vašingtonu. Njihov zadatak je bio da učestvuju u završnim napadima preko Paštrika ka Prizrenu. Nemali broj njih poginuo je u kopnenim borbama. Pola njih se nije vratilo. U sanducima vraćani u Ameriku i u tu svrhu je tada bilo dosta specijalnih letova - priča Lazarević.

Navodi da se bivši komandant NATO Vesli Klark zato, kako je pisala štampa 2005-2006. godine, izvinio svojim sugrađanima.

- Čitao sam i neke američke studije koje loše pišu o toj angažovanosti i gubicima američkih vojnika. Ali ne bavimo se mi njihovim gubicima, neka oni broje svoje žrtve. Priznali su tako pad dva helikoptera. A bilo je više letilica u kojima su poginuli američki (pod)oficiri. Izaći će na videlo istina. Taj proces je, jasno je sada, počeo - konstatuje Lazarević.

Istorijsko priznanje

Penzionisani pukovnik Kontraoaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan kaže da je neko pametan uočio igru reči Kosneta čime se potvrdila narodna izreka "neće jezik nego pravo":
- Pošto su do sada tvrdili da nijedan njihov pilot nije poginuo, a samo su napadali iz vazduha, onda je logično da je Kosnet, nehotice ili namerno, priznao da su američki vojnici ginuli na Kosovu kao pešadija u okviru kopnene invazije na Srbije. To je istorijsko priznanje.

BONUS VIDEO