Tri opcije na stolu za rešenje kosovskog pitanja! Nijedna nije idealna

Izveštaj sadrži 27 strana i podeljen je u pet delova, u kojima se, između ostalog, govori o ulozi EU u razgovorima o tehničkim pitanjima, o tome kako Priština i Beograd vide to pitanje i o tri političke opcije.

Da li će biti postignut dogovor Beograda i Prištine?

"Prva mogućnost za kompromis se zasniva na nagrađivanju Srbije, koja bi dobila donatorsku podršku za razvoj i članstvo u EU, kao nagradu za priznanje nezavisnosti Kosova. Druga bi bila ta da Srbija prizna nezavisnost Kosova u zamenu za stvaranje novih autonomnih zona za kosovske Srbe i Albance u Srbiji. I treća opcija bi bila razmena teritorija, kao što je predviđeno nacrtom sporazuma iz 2018. godine", kaže se u izveštaju MKZ.

Ipak, kako se dodaje u izveštaju, nijedna od ovih opcija nije idealna.

"Brisel trenutno treba da se fokusira na ohrabrivanje pregovora u kojima bi strane bile slobodne da pronađu rešenje koje bi bilo u skladu sa ljudsim pravima i međunarodnim pravom. I EU i SAD treba da igraju svoju ulogu. EU treba da vidi da li može da promeni svoj stav postavljajući kao jasan cilj postizanje konačnog sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznanju i da jasno stavi do znanja da EU posrednici ne izbegavaju diskusije o autonomiji i teritorijalnoj razmeni", piše u izveštaju Međunarodne krizne grupe.

Kada je reč o ulozi Sjedinjenih Američkih Država, one bi sa svoje strane trebalo da rade sa vladom Kosova na razvoju pregovaračke strategije.

"Kosovski partneri treba da budu spremni na mogućnost da se pregovori nastave bez dobijanja priznanja. U tim okolnostima, najbolja strategija bi mogla da bude otvaranje koje bi stvorilo priliku Kosovu da nastavi sa integracijom u međunarodne institucije i da uspostavi ekonomske i političke veze, kao i bezbednosne, sa drugim delom sveta. To bi podsetilo Beograd da nema trajni veto na budućnost Kosova", kaže se u izveštaju o nastavku dijalogu.

Kako je ocenjeno, nezavisnost tzv. Kosova je glavni konflikt.

"Od 2006. godine, Priština i Beograd su s vremena na vreme vodili razgovore o normalizaciji odnosa. Dogovorili su se oko nekoliko tačaka, ali se nisu dogovorili oko najvažnijeg pitanja koje ih deli: nezavisnost Kosova", ocenjeno je u izveštaju.

Nakon 2011. godine, posredovanje EU dovelo je do postizanja sporazuma o tehničkim pitanjima ali nije postignut uspeh u ključnim pitanjima političkog sukoba, navodi se u izveštaju, podsećajući da su 2018. godine predstednici dve strane izneli ključne tačke za postizanje sporazuma na osnovu razmene teritorija, što je odbačeno jer su se tome usprotivile i same države a i EU.

U izveštaju se navodi i da je dijalog uz posredovanje EU ponovo započet 2020. godine, s tim da je istovremeno i Vašington uložio određene napore na tom planu.

"Međutim novi diplomatski zamah je naišao na velike poteškoće. Iako se čini da je srpski predsednik Aleksandar Vučić zainteresovan za postizanje sporazuma, njegov kosovski kolega se suočio sa optužbama za ratne zločine, ostavljajući prištinsku vladu u haosu i bez veće podrške za postizanje sporazuma. Sastanak u Beloj kući je bio samo simboličan, a konačni sporazum može biti postignut samo ukoliko Beograd i Priština promene dosadašnje stavove", kaže se u izveštaju.