Vlada Srbije ovo drži u tajnosti! Vučić otišao u Njujork sa samo JEDNIM ZADATKOM!
* Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom, do kojeg će po zvaničnim najavama doći u utorak, predstavlja još jedan korak u pravcu snažnijeg uključivanja SAD u rešavanje kosovskometohijskog problema
* Ovo je najavljeno još u pismima Donalda Trampa upućenim Vučiću i Hašimu Tačiju koncem prošle godine, rekao je za Kosovo Online spoljnopolitički analitičar iz Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović
* Pored opreza, koji je uvek nužan u odnosima sa najvećom svetskom silom, pojačano interesovanje Bele kuće za Kosmet može predstavljati i šansu za srpsku stranu, ukoliko se na pravi način shvate američke pozicije i interesi na našem prostoru, naglasio je Starović.
Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom sutra u Njujorku, još jedan je korak u pravcu snažnijeg uključivanja SAD u rešavanje kosovskometohijskog problema, rekao je za portal Kosovo onlajn spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović.
“Za aktuelnu administraciju u Vašingtonu, Kosmet, kao i Balkan u celini, predstavljaju jednu od pozornica na kojoj se kroz igre autoriteta utvrđuje novo ravnotežno stanje među trans-atlantskim partnerima. Dovoljno je kao primer navesti današnju Severnu Makedoniju, koju je do pre dve godine drmala žestoka politička kriza” rekao je on.
Prema njegovim rečima uprkos brojnim diplomatskim naporima, Evropska unija i njene najvažnije članice nisu uspele da spreče eskalaciju krize u Skoplju, a situacija je razrešenena na način koji je bio po volji Zapada tek nakon što se na terenu pojavio tadašnji srednje-rangirani američki diplomata Brajan Hojt Ji.
“Pariz i Berlin svakako ne bi želeli da im se ponovi sličan scenario na Kosmetu, čime bi iznova pokazali da EU nema dovoljno kapaciteta da upravlja kriznim situacijama čak ni u sopstvenom dvorištu, no rezultati aprilskog samita u Berlinu, te otkazivanje najvljenog septembarskog samita u Parizu upravo ukazuju na nemoć EU, čija se meka moć na Balkanu, usled gubitka kredibilnosti procesa proširenja, u potpunosti istopila” smatra Starović.
Ukazuje da bi Vašingtonu nekakav politički proboj u rešavanju kosovskometohijskog problema dobro došao da „postavi EU na svoje mesto“ i potvrdi neophodnost svog političkog prisustva u Evropi, a budući da SAD imaju one ključne poluge pritiska prema vlastima u Prištini, za ostvarivanje takvog proboja postoje i svi preduslovi, te dodaje:
“Kada govorimo o prilici koja bi se za nas mogla otvoriti snažnijim uključivanjem Vašingtona u rasplitanje kosmetskog čvora, mora se uzeti u obzir i specifičan model spoljne politike koju aktuelni stanar Bele kuće i njegov tim sprovode. Naime, dobro je već poznata formulacija Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona o ‘politici autopilota’ kojom se Vašington vodio na Balkanu poslednje tri decenije i koja se mora promeniti, što je u domaćoj javnosti dočekano sa velikim odobravanjem”.
Kaže da se američka spoljna politika kreira u četvorouglu koji čine Bela kuća, Stejt dipartment, Kongres i Pentagon, a susret predsednika Vučića sa Pompeom će biti veoma važan u smislu potvrde koju bi predsednik Srbije mogao dobiti o usaglašenosti američke diplomatije sa trendovima koje predsednik SAD i njegov Savet za nacionalnu bezbednost diktiraju.
No, osim samih izjava, smatra Starović, vredi analizirati i ophođenje Trampove administracije na drugim žarišnim tačkama planete, navodi Starović koji ocenjuje da je pristup rešavanju nuklearnog problema sa Severnom Korejom koji Trampova administracija primenjuje izuzetno atipičan, dok je u slučaju Irana politika Vašingtona okrenuta za 180 stepeni u odnosu sa vreme Baraka Obame.
STIGLO NAREĐENJE! Priština dobila NOVU ŠAMARČINU, a tiče se granice sa Srbijom!
“Za nas svakako najznakovitije jesu odluke Trampa da preseli američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i formalno prizna izraelsku aneksiju Golanske visoravni, što se nijedna američka adiministracija nije usudila da učini još od 1967. godine. Tim potezima je pokazao kako se ne oseća obavezan ne samo odlukama svog prethodnika Obame, već čak ni nekim principima koji su u američkoj spoljnoj politici važili preko pola veka, ako ga ti principi sputavaju u ostvarenju nekog konkretnog interesa”, kaže.
Upravo stoga, apostrofira Starović, možemo verovati da ni u slučaju Balkana Bela kuća neće nužno smatrati svetinjom poredak koji je Klintonova administracija uspostavila tokom 90-ih godina prošlog veka.
“Iako ona metafora o spoljnoj politici SAD kao glomaznom nosaču aviona, kojem su potrebne milje da bi se okrenuo, načelno stoji, razlike između aktuelne američke administracije i svih prethodnih su tolike velike da se ne bi smele ignorisati. Tradicionalno prisutni blizu krugova moći i odlučivanja u SAD, kosmetski Albanci su to veoma dobro prepoznali, te stoga ne čudi što su svoje poteze u velikoj meri uskladili sa unutrašnjom političkom dinamikom u Vašingtonu” istakao je.
Shvativši da im nekonvencionalni pristup Trampove administracije ne ide naruku, oni su pre bezmalo godinu dana odlučili da po svaku cenu prekinu proces dijaloga koji je krenuo u pravcu nekakvog kompromisa u kojem Srbija ne bi baš sve izgubila, ocenio je Starović te dodao da su kao ključnu meru, odabrali uvođenje taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, isprva od 10 odsto, koja je ubrzo podizanjem na 100 odsto prerasla u efektivnu zabranu prometa robe.
“No, malo ko je u domaćoj javnosti uočio da je ta prva odluka Prištine o uvođenju taksi doneta baš 6. novembra 2018, na dan kada su u SAD održani tzv. izbori na pola mandata. Upravo tog dana su američke demokrate povratile većinu u Predstavničkom domu Kongresa, na čije čelo je kao spiker došla Nensi Pelosi, dok je za šefa važnog Spoljnopolitičkog komiteta izabran Eliot Engel” kazao je Starović.
Ističe da su, “kao dugogodišnji saradnici albanskih lobija u SAD” Pelosi i Engel potom organizovali javno slušanje u Kongresu na kojem je bivša predsednica u sistemu privremenih institucija na KiM Atifeta Jahjaga govorila o navodnim desetinama hiljada silovanih albanskih žena i muškaraca tokom rata na Kosmetu.
“Svoju privrženost američkim demokratama, Albanci su potvrdili tokom proslave 20-godišnjice ulaska NATO trupa na KiM u junu 1999, kada su u Prištini ugostili Bila Klintona i Madlen Olbrajt, dok je upadljivo izostalo prisustvo bilo kog predstavnika viših ešalona Trampove administracije” primetio je Starović.
Iz svega navedenog, jasno je to da je albanska strana sve svoje karte u političkom smislu stavila na stranu protivnika Trampa, računajući da će njegov mandat predstavljati svojevrsni incident, nakon kojeg će se američka spoljna politika vratiti na ustaljeni kolosek, koji je njima savršeno pogodovao u poslednje tri decenije, smatra.
“Pobeda nekog od kandidata Demokratske stranke, poput Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD novembra 2020. bi to izvesno i značila. No, takva strategija sa sobom nosi i određene opasnosti, pre svega antagonizaciju aktuelne američke administracije, koja ne može doveka ignorisati prst koji još Priština uporno gura u oko ignorisanjem zahteva za ukidanje stoprocentnih taksi i šurovanjem sa njihovim političkim oponentima” dodao je Starović.
NEMA JE VIŠE, SKINUTA JE! Srbi na nogama, slavlje na Kosovu! Albanci kipte od besa!
NEZAPAMĆENI SKANDAL! Na srpskoj tvrđavi kod Novog Brda se vijori nešto STRAVIČNO! (VIDEO)
Navodi da je Srbija, u poslednjih nekoliko godina dokazala ne samo svoju čvrstinu, oduprevši se svim pritiscima da se odrekne svojih nacionalnih interesa i prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta, već i kapacitet da kombinacijom kampanje za povlačenje priznanja i sprečavanjem učlanjenja tzv. Kosova u međunarodne institucije ponovo vrati pitanje statusa KiM na dnevni red.
Sada je nužno prepoznati, kaže, “prozor mogućnosti“ koji se otvara u narednih godinu dana, unutar koga bi se moglo doći do kompromisnog rešenja, u kojem bi i Srbi i Srbija dobili značajno više od onoga što trenutno imaju na KiM i dodaje da je Trampovoj administraciji potreban neki spoljnopolitički uspeh uoči izbora koji stižu na jesen naredne godine, a raščišćavanje nereda koji su Klintonisti ostavili za sobom na Balkanu pre 20 godina bi prijalo uhu njihovih birača.
“Kada to uklopimo sa željom da se prikaže autoritet SAD i nemoć EU da rešava probleme u sopstvenom okruženju, te spremnošću Trampove administracije da napravi iskorak u odnosu na ustaljeni politički obrazac, postaju jasne razmere mogućih promena u američkoj politici prema Balkanu, kao i njihova motivacija” tvrdi Starović.
Uveren sam da predsednik Vučić prepoznaje taj prozor mogućnosti koji se otvorio, kako usled globalnih kretanja, tako i mukotrpnim radom na jačanju kredibiliteta i autoriteta Srbije, i da će pokušati da na pravi način iskoristi spremnost Trampove administracije da se uključi u rešavanje problema Kosova i Metohije, ocenjuje i naglašava:
“Ukoliko bi na izborima u novembru 2020. u SAD pobedio neko poput Džoa Bajdena, taj prozor bi se automatski zatvorio, a jedino čemu bismo mogli da se nadamo jeste dugotrajni zamrznuti konflikt i sve otvorenije suočavanje sa surovom izborom između međunarodne izolacije i odricanja od vitalnih nacionalnih interesa”.
Bonus video
Snimak autoputa Miloš Veliki dronom