Milan Marić: Glogovac je bio glumac od kog se učilo

Mladi glumac Milan Marić u novoj seriji "Nemanjići" igra Vukana u mladosti, dok je Nebojša Glogovac portretisao lik najstarijeg sina Stefana Nemanje u kasnijoj dobi.

Osim po ulozi glavnog pretendenta na srpski presto, Marića publika pamti po ulogama u filmovima "Santa Marija Della Salute“, "Branio sam mladu Bosnu" , a već za koji dan očekuje ga i premijera filma "Dovlatov“ na Berlinskom filmskom festivalu.

U razgovoru za "Alo! TV" mladi glumac nam je otkrio kakve utiske nosi sa snimanja serije "Nemanjići“, ali i šta očekuje od premijere novog filma. 

 "Nemanjići" su najavljeni kao najambiciozniji projekat RTS-a, ali prva epizoda nije zadovoljila kriterijume stručne i "obične" publike. Da li vas je to iznenadilo?

- Postoji niz razloga zbog čega je ta reakcija bila tako burna, počev od toga da se nekima prosto nije dopala, preko toga da je RTS najavio "Nemanjiće“ kao najambiciozniji projekat, pa je automatski usledila takva reakcija. Takođe, imate ljude iz struke koji misle da bi bilo bolje da se to drugačije radilo, ili da je neko drugi to radio, ili da se uopšte nije ni radilo. Krivo mi je zbog toga, jer sam bio svedok truda i rada ljudi tokom snimanja, a i tokom priprema.

U seriji igrate najstarijeg sina Stefana Nemanje i pretendenta na srpski presto. Da li ste nešto novo saznali o srpskoj istoriji?

- Najintrigantniji deo mi je odnos braće posle krunisanja, ali pošto sam u seriji do trenutka krunisanja, moj glavni glumački zadatak je bio da se pozabavim pitanjem - šta je to bilo u Vukanovom karakteru zbog čega je ostao bez krune.

 Koliki vam je bio izazov da igrate Vukana u mladosti, pogotovo što je taj lik kasnije odigrao Nebojša Glogovac?

- Nemoguće je opisati koliko mi je, kao mladom glumcu, značajno bilo sarađivati sa nekim kao što je bio Nebojša. On je bio od onih glumaca od kojih se učilo. Njegovim odlaskom pozorište, film i televizija su izgubili jednu vrstu autentičnosti, snage, hrabrosti, spremnosti i ljubavi prema ovom poslu.

Očekuje vas premijera filma "Dovlatov" na Berlinskom filmskom festivalu, a mnogi u tome vide i početak vaše internacionalne karijere. Kako vi to doživljavate?

-Sve oko tog filma mi je neverovatno i uzbudljivo. Naravno, ima i određene doze nemira, jer ovo je moja prva velika uloga na filmu, i prvi veliki festival, i jedva čekam da sve krene. Zanima me kako će ljudi reagovati na film u Berlinu, kod nas i u Rusiji. 

Svojevremeno ste ispričali da vas je, nedeljama dok ste se u Petrogradu, pripremali za ulogu Sergeja Dovlatova, mučio strah od otkazivanja celog projekta. Zbog čega i kako ste prevazišli te situacije?

- Nisam imao strah od otkazivanja projekta, već sam se više borio sa tim da poverujem da mi se sve to dešava. I da li ću ja to sve moći. Ogromna podrška prijatelja je bila jedna od glavnih oružja za tu borbu. Naravno, i divan, zaštitnički odnos reditelja, producenata i ostatka ekipe prema meni. Jako sam im zahvalan na tome.

Kako je došlo do saradnje sa čuvenim ruskim rediteljem Aleksejem Germanom Mlađim i kakve utiske nosite iz Petrograda, gde ste snimali film?

- Naša glumica, Danijela Stojanović, koja već godinama živi i radi u Rusiji me je gledala u Beogradu u predstavi "Glad" i ona je i pokazala moje fotografije Alekseju, znajući da traži glumca za film. Onda su me oni kontaktirali i tako je sve počelo. Od slanja fotografija, preko toga da sam snimao monolog iz "Ujka Vanje", do odlaska u Peterburg i rada sa Germanom. A što se tiče Petrograda, u šali kažem da je to sada moj drugi grad. Prelep i predivan grad, a nekako težak u svoj svojoj grandioznosti. Divno mi je bilo što sam video Petrograd i tokom zime, one prave, ruske zime, a i što sam ga video tokom "belih noći". Ne znam kada mi je lepši. Magičan grad, zaista.

Miloš Biković je postao svojevrsna zvezda u Rusiji. Kako ocenjujete njegov rad i da li priželjkujete karijeru koju on ima?

- Milošu svaka čast. To što je on uradio je zaista velika stvar, koju je nemoguće napraviti bez ogromnog truda i rada. Iskreno, nisam razmišljao o tome. Trenutno očekujem da izadje "Dovlatov" pa ćemo videti šta i kako za dalje. Sigurno je da bih voleo ponovo da radim u Rusiji.

 Član ste Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kom trenutno igrate u predstavi "Sudnji dan". Zašto publika treba da dođe da pogleda tu predstavu?

- "Sudnji dan" je predstava koja postavlja ona pitanja na koja nemamo uvek odgovor i ne želimo uvek sebi da ih postavimo. Bez potrebe da osudjuje, morališe, ili da se svrstava ne nečiju stranu, ona se bavi pitanjem iskrenosti, ljubavi, odnosa, i one tanane granice kada postajemo teroristi prema svojim najbližima.