Nesuđena kraljica!

Zorka je bila najstarija crnogorska kneginjica. Kum joj je bio knez Mihailo Obrenović, kako bi se ojačale veze Beograda i Cetinja.

Majka Milena držala je do njenog obrazovanja, pa joj je dovodila najuglednije cetinjske učitelje. Devojke iz najviđenijih porodica školovale su se u ruskom institutu „Smoljni“, što je omogućeno i jedanaestogodišnjoj kneginjici. Godine 1875, jedanaestogodišnja Zorka otišla je u Rusiju na školovanje. Kada se sedam godina kasnije vratila u rodnu zemlju, već je mogla da potvrdi svoj intelekt i načitanost.

 

Pričalo se da je pametna, duhovita, po potrebi i cinična, vrlo energična i snažne volje. Istoričari vele da se Zorka ponašala poput muškarca. Tačnije, bila je ženstvena i lepa, ali da su je zbog toga što je bila odlučna, ambiciozna mlada žena, koja je nametala svoje stavove i volela da se meša u politiku, zvali „tatinim sinom“.

Susret Petra i Zorke desio se u Parizu, gde je kao 19-godišnjakinja boravila sa majkom. Baš u isto vreme se u Parizu našao i Petar. Odmah je privukla pažnju 20 godina starijeg Petra. Nakon abdikacije svoga oca, kneza Aleksandra Prvog Karađorđevića, Petar je proveo život u izgnanstvu, sa nekoliko neuspešnih pokušaja da se domogne prestola, sa opalim prestižom i ostacima porodičnog nasleđa, pa je u braku sa crnogorskom kneginjicom video svoju novu šansu.

Venčali su se 1883, a bračni par se nastanio na Cetinju jer je Karađorđevićima nakon ubistva kneza Mihaila Obrenovića zabranjen ulazak u Srbiju i oduzeta im je sva imovina. Posle venčanja, počela je era Karađorđevića u Crnoj Gori, a Cetinje je postalo njihov stalni punkt za političko delovanje prema Srbiji. U crnogorsku prestonicu stiže deo srpske političke opozicije, a jedan od glavnih aktera tih dešavanja bila je Zorka. Tek tada su izbile na površinu njena mudrost, odlučnost i ambicije. Nastojala je da se Crna Gora stavi u službu Karađorđevića i zalagala se za ideju jugoslovenstva. Za Petra se govorilo da je nemirnog duha i slabije volje od Zorke, koja je tačno znala šta želi, pa je bila njegova desna ruka.

Želja joj je bila da Petar bude na srpskom tronu, a ona da bude kraljica. Delujući iz senke, ona je čak potisla u drugi plan svog muža i postala mozak akcije čiji je glavni cilj bio povratak Karađorđevića na tron Srbije. Ipak, iznenadna smrt 1890. sprečila je u ostvarenju ambicija. U braku, koji je trajao sedam godina, Zorka je rodila ćerke Jelenu i Milenu i sinove Đorđa, Aleksandra i Andriju. Na poslednjem porođaju je umrla. Navodno je Petar imao predskazanje o smrti supruge jer mu je gatara prorekla srećnu budućnost, ali i to da će mu supruga umreti na porođaju.

 

Ipak, ima još nekoliko scenarija njene smrti. Po sećanju njenog sina Đorđa, tada tek trogodišnjeg dečaka, majčinu smrt uzrokovao je pad niz stepenice, kada je u već poodmakloj trudnoći potrčala u zagrljaj Petru koji se vratio sa jednog od svojih putovanja. Postoji i verzija da je u njenom padu niz stepenice ulogu imao sam Petar, jer se to desilo u trenutku jedne od njegovih uobičajenih provala besa. Prvobitno je sahranjena kod Manastira Svetog Petra na Cetinju. Pošto je izgrađena crkva na Oplencu, 1912. njeni posmrtni ostaci su preneti u zadužbinu kralja Petra Prvog.

Kneginjina smrt je za Petra značila i nestanak najpouzdanijeg političkog saveznika. Ostanak u Crnoj Gori nije imao smisla, te je Petar otišao u Ženevu. Zorkina želja da postane kralj ispunila se 13 godina posle njene smrti. Nakon Majskog prevrata i ubistva Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, Petar je doveden na presto. Priča se da je toliko maštala o srpskom tronu, da je stalno bila trudna ne bi li pretendentu na srpski presto ostavila što više potomaka. Navodno su joj poslednje reči bile: „Biće kralj“.