Ovako izgleda život žene u srpskom selu
Ženski rad je nepriznat i neprepoznat u poljoprivredi i u domaćinstvu. Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva, istaknuto je danas na skupu "Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području".
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikaku finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gazdinastava.
"Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne", naglasila je Mihajlović i dodala da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena u jednom društvu.
Podseća da su strategije, zakoni, akcioni planove, važna osnova, ali da je još važniji realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi.
"Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NALED-om je zapošljavanje 1.000 žena i već smo zaposlili 65 žena", rekla je Mihajlović i dodala da su žene važan potencijal na selu.
Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.
Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Žarko Radošević rekao je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu.
On je rekao da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu, da je 50 odsto žena starije od 65 godina.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Karla Herši ukazala je na veliku ulogu žena na selu, da imovina žena na selu treba da se uvećava i da se prizna njihova važna uloga.
Posebno je istakla da treba raditi na osnaživanju žena i devojčica koje žive na selu i planiraju tu da ostanu.
Konferencija "Žene na selu: unapređenje kvaliteta života u seoskim područjima" je organizovana povodom Međunarodnog dana žena na selu.
Komentari (6)
ŠOJKE
16.10.2017 17:33
Ponesi im garderobu starleta! Dobro ih obuči!
sundjer bob
16.10.2017 17:56
I ko je kriv za ovakvo stanje nezaposlenih zena na selu a koje crnce od jutra do sutra? Prethodna vlast jel da ? Pa zato i jesu prethodni...nego lepo vi sadasnji da pomognete ovim ali i drugim zenama koje rade kod kuce kucne kao i seoske poslove da dobijaju platu i da im ide radni staz a ne samo da laprdate po medijima ko je kriv i sta CE TE uraditi...URADITE BRE JEDNOM ne obecavajte samo i ne sakrivajte se iza sacice zaposlenih
sve
16.10.2017 19:07
Nije stvar samo u tome što kažete" radi a ne radi". Mnogo dublje značenje i i uopšte značaj za očuvanje zdrave porodice ima upravo žena koja se posvetila kući i domaćinstvu. Da li je sve onako kako izgleda na prvi pogled, pa nije uvek. Mnogo zdravije za pojedinca za državu za društvo je imati ženu kao stub u kući, jer koliko topline i ljubavi se nalazi samo u tim poslovima koje ona obavlja za njih i dočekuje svoje ukućane na okupu u lepoj domaćoj atmosferi,tako se održava porodica i gaji
Pančevac
16.10.2017 19:40
Kakve veze ima na koga se sta vodi kada je sve stečeno u braku/zajednici zajednička imovina a penzija se nasledjuje. Izmišlja se problem gde ne postoji a realni problemi sela se ne rešavaju.
ŠOJKE
16.10.2017 22:15
@Pančevac - Tačno tako!
slađa
16.10.2017 21:47
Ovo je ozbiljna tema. Seoska domaćinstva su doživela strašnu eroziju i svaka pomoć ženama koje su ostale na imanjima je zapravo podrška njihovim porodicama. Formirati jedan jasan stav i front u državi, kako bi se pomogla ženska populacija čiji se rad ne prepoznaje dovoljno na mapi, je neophodno. Vlada u celini bi trebalo da se pozabavi ovim pitanjem.