Goran je posadio ovo voće, a sad zarađuje 600 dinara po kilu! Izvozi u inostranstvo i svima preporučuje da započnu isti biznis!

S obzirom da borovnica uspeva na izrazito kiselim zemljištima (ph 4-5), u potrazi za idealnom parcelom Dišić nije otišao daleko od svog sela, jer je u susednoj Jadranskoj Lešnici kupio površinu od sedam hektara koje je posle urađene analize zemljišta pokazalo vrednost ph od 3,8.

Zasadu borovnice, neophodno je dodavati i piljevinu koja zakišeljava zemljište, a prema Dišićevom proračunu, kupovati piljevinu svake godine ogroman je trošak i zato je rešio da je sam proizvodi kupivši mašinu koja melje drvo i pravi neophodne opiljke.

Unapred ugovorena prodaja

Trenutni poslovi su orezivanje, jer im je kako kaže bitan kvalitet a ne kvantitet, tržište traži krupnije plodove i cilj im je da bobice budu preko 12 mm jer tako mogu očekivati i odličnu cenu. Za plasman ne brine jer ima ugovorenu prodaju sa holandskim izvoznikom.

Prvi rod se očekuje u junu mesecu, a prema Dišićevoj proceni po žbunu bi trebalo da bude kilogram i po ploda, dok u punoj rodnosti jedna biljka borovnice može da da od šest do sedam kilograma ploda, a to podrazumeva kvalitetne sadnice, koje je uvezao iz Poljske. 

U planu mu je proširenje na još dva hektara i u nekom kasnije periodu hladnjača. Konkurencije se ne plaši, naprotiv, svoje prijatelje savetuje da krenu u proizvodnju borovnice. Poslušao ga je komšija koji na samo dvesta metara od Dišića podiže svoj zasad.

Popularnija od maline

Poslednjih godina sve je više savremenih zasada borovnice u lozničkom kraju. Sada je to površina od trideset hektara ali u budućnosti će ih sigurno biti više.

Plodovi borovnice, prve klase, godinama unazad postižu odličnu otkupnu cenu, koja nekad premašuje i 600 dinara i to je glavni razlog povećanog interesovanja za ovu voćnu kulturu ali proizvođači moraju znati da su početna ulaganja u ovu proizvodnju izuzetno velika.

Naš glavni adut su sorte Djuk i Hjuron, koje je i Dišić zasadio jer stižu već u junu mesecu kada je na svetskom tržištu nestašica borovnica, jer se u tom periodu završava berba u Španiji a u Poljskoj berba kreće mnogo kasnije.

- Srpska borovnica popunjava taj vakum koji se javlja na tržištu, još ako su plodovi krupni i dobro obojeni plasman i odlična cena su zagarantovani - kaže Dišić i dodaje da se u proizvodnji borovnice moraju ispoštovati i neke specifičnosti.

Pre svega zemljište mora biti kisele reakcije, sadnja se obavlja na bankove, a pored sistema za navodnjavanje, zaštitna mreža protiv grada je obavezna, s obzirom da se ova biljka teško oporavlja ukoliko je grad ošteti na bilo koji način.