Rade Marković naredio ubistvo Arkana?

Ovu sepktakularnu tvrdnju izneo je u svom testamentu bivši policijski načelnik u Loznici Vojislav Jekić, koji je u zvaničnoj pisanoj izjavi, overenoj u sudu, tvrdio da je tog 15. januara 2001. razgovarao sa Arkanovim ubicama i od njih čuo kakvu su ulogu u dešavanjima u „Interkontinentalu“ imali načelnik DB-a Rade Marković i njegov saradnik Andrija Drašković.

Pismo koje je ovaj policajac adresirao na Arkanovog sina Mihajla objavio je nedeljnik „Ekspres“. Jekić u njemu do detalja prepričava svoje razgovore sa Arkanovim ubicama, pre svega sa Milanom Đuričićem Mikijem, koji jedan od optuženih za ubistvo. „Alo!“ prenosi najzanimljivije delove dijaloga koji se odvijao 16. januara 2000, dan nakon Arkanovog ubistva.

- Miki je došao kod mene. Uz najveću ozbiljnost pitao sam ga da li sve ovo što pričamo u zadnja tri dana ima bilo kakve veze sa slučajem u „Kontiju“. Oborio je glavu i teško izgovorio:„Pa ima“. Iako sumnjičav, bio sam iznenađen odgovorom. „Pa šta je tebi to trebalo“, pitao sam ga. Znajući da mi uslovi za preuzimanje nekih službenih radnji nisu dobri, rekao sam: „Ako misliš da ti bilo šta pomognem, pričaj mi šta se sve događalo i kako!“

Dalje je dijalog tekao ovako:
- Naši životi su bili u opasnosti - rekao je Miki.
- Čiji? - upitao sam ga.
- Gagijev (Dragana Nikolića Gagija).
- Pa nisu onda vaši, što je tebi ovo trebalo?
- Pa Gagi mi je brat, a znaš šta mi on znači.
- Kako ste to uradili?
- Bili smo na Paliću, slavili Novu godinu. Kada smo se vraćali, naš čovek nam je javio da je Arkan došao u „Konti“. Odlučili smo se da to uradimo tu jer ranije nije bilo prilike. Pratili smo ga tri meseca pre toga, ja sam ostao u kolima na samom ulazu. Unutra je ušao Gagi i Duki. Duki je sam sve odradio.
- Kako je mogao sam?
- Pucao je iz dva pištolja. I Gagi je imao dva. Duki je ranjen u bežanju ka izlazu. Video sam ga, pritrčao i sa Gagijem ubacio u kola.
- Koja kola?
- Moju „kalibru“. Ostavio sam je u garažu na Novom Beogradu. Preneli smo Duleta u „golf“ i dovezli se u bolnicu. Da samo Dule preživi, mnogo ga volim.
- Pa kako ste prošli, je li bilo patrole putem?
- Nije, a znaš da Andrija Drašković ima službenu. On je išao ispred. Video sam da u braniku ima crveno i plavo svetlo.

Jekić opisuje šta se dalje dešavalo nakon ovog dijaloga:
- Napominejm da mi je Miki rekao da u Beogradu nema nikakve frke, da se Andrija čuje svakih pet minuta sa Radetom Markovićem. I da ne javlja ništa posebno. Došao sam kod Ilića kući (general policije Dragan Ilić, prim. aut.) i rekao da znam ko je ubica, ali da je vrlo ozbiljno. Spominje se i ime Radeta Markovića, a prethodnica prevoženja ranjenog bio je dobar prijatelj Radeta, Andrija Drašković. Kada sam rekao da znam ko je ubica, nije se puno iznenadio. Kada sam mu pomenuo Radeta i Andnriju, jeste, i prokomentarisao je: „Pa videću ja sa Radetom šta on sve zna o tome“.

Nakon toga sam mu ispričao kako i do kojih saznanja sam došao. On mi je pričao kako ga je Rade pozvao kada je stupio na dužnost načelnika Resora DB-a u kancelariju gde je bio i Andrija. Rade ga je pitao da li on poznaje Andriju, on mu je odgovorio: „Da“. Rade mu je rekao da će ubuduće, kada zatreba, sarađivati sa Andrijom. Takođe mi je Ilić rekao to veče da je Arkan dan uoči atentata bio kod Radeta do 12 sati, a na dan atentata Andrija je bio kod Radeta u kancelariji, takođe do 12 sati. Koliko dugo poznajem neke učesnike u ovom slučaju napisao sam u izjavi u gradskom SUP-u na pet i po strana i potpisao.

Kada sam to pisao, načelnik za krvne delikte Miodrag Gutić je tri puta insistirao da ne spominejm ime Andrije Draškovića u izjavi. Ilić mi je pričao u kući da je formiran štab za slučaj u „Interkontinentalu“ u kojem se nalaze on, ministar Vlajko Stoiljković, Rade Marković i general Đurić. Na osnovu mojih kontakata sa generalom Ilićem, sa kojim sam dugo radio i zajedno u istim akcijama, zatim sa Gutić Miodragom, zaključio sam da nisu imali nameru da ovaj slučaj rešavaju profesionalno. Na primer, tri dana su držali u pritvoru Caneta, vlasnika bifea i šahovskog kluba, koji je video džip Andrije Draškovića isred kluba, a Andriju nikada nisu pozvali ni na informativni razgovor. Iako dobro znaju da je Andrijino učešće uključeno, zajedno sa njihovim doprinosom da se za slučaj „Interkontinetnal“ ne sazna istina i za još mnoge slučajeve gde su oni bili kreatori. Zbog svega toga ja sam napustio teritoriju Srbije, želja mi je da se suočim sa njima pred institucijom javno, uz garanciju pravičnosti - piše u u dokumentu.

Uveren da mu je život u opasnosti jer je tvrdio da je Arkan uklonjen uz logistiku mafijaša i vrha tadašnje državne bezbednosti, Vojislav Jekić, napisao je izjavu o svojim saznanjima o ubistvu Ražnatovića i overio je u sudu u Zvorniku krajem novembra 2000. godine. Namenio ju je Arkanovom sinu Mihajlu. Šest godina kasnije Jelić je sa dva metka likvidiran ispred kafića „Kontakt“ u Novom Beogradu, gde je pozvan da dođe iz Srpske na poslovni sastanak. „Ekspres“ je došao u posed ovog dokumenta, a mi vam prenosimo njegove najbolje delove, koji rasvetljavaju ubistvo vođe „tigrova“, a koji su prvobitno objavljeni u tom nedeljniku.