"Deda mi je ustvari otac, mama je jedva pobegla, a onda me je terala da oralno zadovoljavam njenog dečka!"
Nije joj bilo lako da se izbori sa svim...
Reksan Džouns (27) iz Tenesija imala je stravično detinjstvo. Bez majke je ostala kada je imala samo pet godina - obesila se jer više nije mogla da se nosi sa stravičnim detinjstvom koje je i sama proživela.
Ovo je njena priča:
"Vrlo malo ljudi zna celu istinu o mom detinjstvu. Prijatelji znaju samo deliće - da sam usvojena, da su mi roditelji umrli, da mi je neprijatno kada sam u velikim gužvama, ali ne i detalje. Sada govorim u nadi da ću inspirisati druge u sličnoj situaciji da potraže pomoć, ali i zato što želim da se povežem sa ljudima sličnim sebi.
Godinama je moja majka, najstarije dete mog dede, trpela njegovo zlostavljanje kako ne bi seksualno zlostavljao druge ćerke, njene sestre. Imala je 18 godina i već me je rodila kada je saznala da deda nije održao svoje obećanje i da je zlostavljao i ostale svoje ćerke. Tada je pobegla, a njega prijavila.
Porodica je izbegla skandal i pažnju javnosti tako što su se izolovali od društva. Živeli su svako za sebe, u raznim motelima, a decu nisu slali u školu. Bizarnim sledom okolnosti, moja majka je otišla da prijavi zlostavljanje u isto vreme kada je policija tragala za dvojicom njene braće. Njihove priče bile su tako slične da su policajci povezali sve. Tako je klupko počelo da se odmotava. Prošlo je još šest meseci dok moja mama nije priznala da joj je dete napravio upravo njen otac, a moj deda. Verovali su da ju je "napumpao" neki radnik u motelima gde je živela. Sve dok je socijalna radnica nije pritisla, a moja mama konačno otvorila dušu.
Uradili su DNK test i to je mog dedu, odnosno oca smestilo iza rešetaka. Osuđen je na 20 godina zatvora i upisan je u registar seksualnih prestupnika. Pušten je 2013. iz pritvora, a ja redovno pratim gde je da bih bila sigurna da nije u mojoj blizini.
Nedugo nakon što je deda uhapšen, mama je počela da se drogira, našla je dečka sa kojim je mene seksualno zlostavljala. Slikala me je i snimala u tim situacijama i to prodavala kao dečju pornografiju. Jedno od mojih najranijih sećanja jeste kako se dere na mene i kažnjava me jer sam odbijala da njenom dečku pružim oralni seks. Moja majka se obesila 7. avgusta 1996. godine. Nisam imala ni punih pet godina.
Tada sam se preselila kod bake, koja je bila nemi svedok užasa koje je radio njen muž. Ni ona nije bila dobrog mentalnog zdravlja, i mene je gledala kao plod neverstva njenog muža. U njenoj glavi, njena ćerka nije bila njena ćerka već dedina ljubavnica. Zato me je redovno tukla i psihički maltretirala. Zvala me je detetom sotone.
Za tinejdžere je karakteristično da su puni ljutnje i bunta. Ja sam bila puna opasne mržnje i prezira i ekspereimentisala sam sa alkoholom i seksom. Zatrudnela sam sa 16 godina sa svojim dečkom i to dete mi je promenilo život nabolje.
Deca ne znaju istinu
Njeni sinovi koji imaju 9 i 7 godina ne znaju kakav je život Reksan imala. Veruju da je siroče i da je usvojena.
"Oni su moja snaga, razlog da ustanem ujutru i da se borim. Osnovala sam i grupu za pomoć ljudima koji su preživeli slično što i ja", kaže Reksan.
Prestala sam da pušim i pijem iste sekunde kada sam saznala da sam trudna i svu snagu sam uložila u to da tom detetu pružim bolji život nego što sam ja imala. Kada sam se porodila, lekari su u meni videli samo trudnu tinejžerku punu ožiljaka i masnica, pa su pozvali socijalne radnike. Moj sin i ja poslati smo u hraniteljski dom. Međutim, socijalna radnica koja nam je dodeljena bila je ista koja je pre mnogo godina pomagala mami i braći. Rešila je da me usvoji kada sam imala 17 godina.
Posle toga, imala sam donekle normalan život. Završila sam srednju školu. Udala se za oca svog deteta. Dobili smo još jednog sina, a moj muž se pridružio mornarici.
Sve te godine, kao zaposlena majka dvoje dece a i sama tinejdžerka, patila sam od anksioznosti i depresije. Imala sam i jedan pokušaj samoubistva, zbog čega sam završila u mentalnoj ustanovi. Tada sam počela da pričam sa lekarima i da vodim dnevnik. Pisala sam stalno, čak i dok jedem. Sve je izletelo iz mene. I danas čitam te dnevnike, kako bih se podsetila koliko sam jaka.
Prijatelji su mi i dalje velika podrška. Suprug i ja smo se razveli, ali njegova nova žena je danas moja najbolja prijateljica i pomaže mi da prevaziđem svoje napade anksioznosti. Posećivala me je dok sam bila u bolnici i donosila crteže moje dece da me oraspoloži.
Imam i terapeutskog psa, treniranog da prepozna moje okidače, i tada će bukvalno sesti na mene dok se ne smirim. Kada imam napad panike, ume da locira tačke pritiska na mom telu i da ih gura glavom dok se ne vratim u normalu.
Sigurno se pitate i kakvo mi je opšte zdravlje, budući da sam produkt incesta. Dva puta sam imala rak grlića materice, i već godinama imam artritis jer mi se zglobovi nikad nisu razvili kako treba. Jedan lekar mi je rekao da sam 23-godišnjakinja sa telom žene od 53 godine", završava Roksan svoju ispovest.