Posle crteža ove devojčice više ni naučnici ne sumnjaju: Sada smo sigurni, svest živi i posle smrti!

Profimedia.rs

Foto: Profimedia.rs

- Iskustvo bliske smrti je izuzetno stanje svesti - rekao je posetiocima pred dupke punom salom Filozofskog fakulteta u Minhenu. Kao stručnjak za prirodne nauke mislio je da čovek koji je izgubio svest nije sposoban da opaža, ali je promenio mišljenje 80-tih godina XX veka, kada mu je muškarac koji se probudio iz kome tačno opisao gde je medicinska sestra stavila njegovu protezu i šta su lekari govorili pored njegovog kreveta.

- Zainteresovao sam se i počeo sistematski da ispitujem ljude koji su imali srčani zastoj - ispričao je on.

U jednom istraživanju mu je 18 odsto ukupno 282 anketirana u Holandiji ispričalo da su tokom srčanog zastoja svesno doživeli sve što se oko njih događalo.

Shutterstock

Foto: Shutterstock

Većina je navodno osetila da je ljubav najvažnija stvar i na ovom, i onom svetu i zbog toga su nakon iskustva bliske smrti značajno promenili način života.

Van Lomel je prikazao i crtež šestogodišnje devojčice koji opisuje njeno lično iskustvo: na njemu se vidi kako nasmejana lebdi iznad sopstvenog tela, koje reanimiraju dva muškarca.

- Mala deca ništa ne znaju o medicinskom oživljavanju. Devojčica je nacrtala ono što je videla kada joj je srce stalo - objašnja Lomel.

On je takođe opisao dokumentovani slučaj pacijenta koji je svesno opažao šta se događa oko njega, iako je aparat na koji je bio priključen prestao da registruje moždanu aktivnost. Kako je to moguće kada svest zavisi od mozga?

Kardiolog je uveren da postoji ne-lokalna svest s one strane vremena i prostora. Moždana kora ima funkciju interfejsa za svest i ima samo posrednu ulogu (slično kao TV-prijemnik za različite kanale). Ta ne-lokalna svest povezana je sa svime što postoji. Zbog toga ljudi često sasvim sigurno znaju kako se osećaju ljudi koji žive daleko od njih, ili iznenada “znaju” da su mrtvi.

Sabina Mene je ispričala šta joj se dogodilo 1995. Udata majka troje dece tada je imala 38 godina i radila je kao fizioterapeut. Mučio ju je uporan grip, za koji se ispostavilo da je leukemija. Dok su je u bolnici veštački hranili i davali joj morfijum, “isprobala je smrt”, kaže ona.

- Napustila sam telo kroz lobanju i osetila ogromno olakšanje, jer više nisam imala bolove. Neko vreme sam lebdela na tavanici, a zatim sam napustila prostoriju i našla se u svetlosti, gde sam osetila slobodu, ljubav i sreću, ispričala je ona.

U tom trenutku je do detalja videla svoj život. Onda se vratila u telo. Dugo o tome nije htela da govori, niti je mogla da shvati šta joj se desilo. Danas kaže:

- Ne bojim se smrti, jer znam da ne mogu da umrem, da niko od nas ne može da umre. Svest nastavlja da živi. Nemam više ni strah od života.