Tarabići predvideli zlo vreme: Ljudi će naglo umirati od nekakvijeh boleščina

O kremanskim prorocima se puno pisalo, no za one koji ne znaju, radi se o dva nepismena seljaka sa sposobnošću viđenja budućnosti koji su živeli u 19. veku u Kremnima, u selu u neposrednoj blizini Užica. Miloš i Mitar Tarabić bili su rođaci, a njihove vizije zapisao je seoski prota Zaharije Zaharić.

Prema predanjima, tadašnji, a i kasniji vladajući krugovi u Srbiji bili dobro upoznati sa proročanstvom, pa su ga neki od njih kontinuirano skrivali i cenzurisali. Uprkos svim zabranama, dosta toga je ugledalo svetlost dana, a objavljeni su i rukopisi Zaharića u obliku knjige „Kremansko proročanstvo“. Donosimo vam jedno u nizu predviđanja dvojice braće Tarabića, onako kako je originalno zapisano.

Prema predanjima Tarabića, "doći će vreme kada će se mnogo toga znati i što se više bude znalo među ljudima, ljudi će se među sobom manje voleti i paziti. Naime, nastaće takva omrazda kada će uređaji biti preči od svojih najbližih članova porodice. Oni koji budu čitali i pisali razne knjige s numerama smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živeti i raditi.

Među tijem mudracima biće dobrijeh i rčina, uobraženih ljudi. Oni rčinasti činiće razne zle marifetluke. Trovaće vazduh i vodu i puštati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te će ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleščina. Oni dobri i mudri vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk (argatluk=rad) ne vrijedi i da vodi propasti svijeta, te će umjesto numeracije potražiti svoju pamet za zamišljajima. Kada se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božjoj mudrosti, ali će sve dockan biti, jerbo će oni zli već svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor" - navodi se u proročanstvima Tarabića, koja su zapisana u knjizi Kremansko proročanstvo, autora Dragoljuba Golubovića i Dejana Milenkovića.

"Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Hrane će biti po varošima i po selima, ali će svuđe otrovata biti. Mlogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ, jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.