Na današnji dan preminuo je Van Gog, a njegov kratki život je i dalje obavijen mnogim misterijama, uključujući i čudan odnos sa prostitutkama

Na današnji dan, 29. jula 1890. godine, umro je jedan od najpoznatijih slikara svih vremena - Vinsent van Gog. Kontroverzni slikar je preminuo dva dana posle pokušaja samoubistva. Jedan od najcenjenijih umetnika čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju novog likovnog izraza, a šokantno danas zvuči da je za života prodao samo jednu sliku.

Van Gog je jedan od najuticajnijih i najpoznatijih holandskih slikara nakon Rembranta, iako je za života bio siromašan i nepoznat. Bio je slikar postimpresionizma, čiji rad je zapažen zbog lepote, emocija i boja. Izvršio je snažan uticaj na umetnost 20. veka. Rođen je 30. marta 1853. godine u Zindertu, u Holandiji. Kao dete je bio veoma miran, tih i povučen. Od majke je nasledio ljubav prema prirodi i talent za slikanje. Van Gog je rođen tačno godinu dana nakon mrtvorođenog brata, koji se takođe zvao Vinsent. Kad je imao petnaest godina, Vinsent je bio primoran da napusti školu i da se zaposli zbog finansijskih problema. Dobio je posao u firmi svoga ujaka, koja je trgovala umetninama. Van Gog je već tada znao francuski, engleski i nemački pored maternjeg holandskog.

U London se seli 1873. godine, zajedno sa stricem, gde nastavlja da se bavi prodajom umetničkih dela. Tu se zaljubljuje u englesku kulturu i u svoje slobodno vreme posećuje galerije, a zavoleo je i dela Čarlsa Dikensa i Džordža Eliota. Zaljubio se u ćerku svoje gazdarice i kada ga je ona odbila Vinsent je doživeo nervni slom. Bacio je sve svoje knjige osim Biblije i posvetio život bogu. Otpustili su ga sa posla jer je govorio kupcima da ne kupuju bezvredna umetnička dela. Tek tada je počeo ozbiljno da razmatra sveštenički poziv. Vredno se spremao da položi ispite na fakultetu za teologiju u Amsterdamu. Posle godine učenja odbio je da polaže ispit iz latinskog jezika nazivajući ga „mrtvim jezikom siromašnih ljudi”.

U jesen 1880. godine Van Gog je odlučio da se preseli u Brisel i da postane umetnik. Tek tada počinje ozbiljno da se bavi slikanjem. Pošto nije nikada učio slikarstvo, Vinsentov mlađi brat Teo mu nudi finansijsku pomoć. Vinsent je mnogo putovao i na tim putovanjima je uspevao da proda po koje svoje delo. Preselio se u Hag i tu se zaljubio u Klasinu Mariju Hornik, prostitutku i alkoholičarku. Ona mu je bila model i ljubavnica. Kad ga je Klasina napustila, Vang Gog je pao u tešku depresiju. Umetnost ga je održavala u životu. Godine 1886. Vinsent je odlučio da se preseli u Pariz kod svog brata Tea. U Parizu se prvi put susreo sa slikama impresionizma, kojima je bio oduševljen. Počeo je da uči i da bi u uštedeo on i njegovi prijatelji su pozirali jedni drugima umesto da plate modele.

U februaru 1888. godine Vinsent je otišao na jug Francuske u „malu žutu kuću”, gde je trošio više novca na boje nego na hranu. Otuđio se od sveta i pao u duboku depresiju. Patio je i od epilepsije. Prema nekim podacima u to vreme je odsekao sebi uvo i naslikao svoj čuveni autoportret. Posle brojnih napada i nakon što je nekoliko puta bio hospitalizovan, Van Gog je 29. jula 1890. godine izvršio samoubistvo pucajući sebi u grudi. Imao je trideset sedam godina kada je preminuo.

Van Gog je stvorio više od 2100 dela koja obuhvataju 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Crtao je pejzaže, autoportrete, mrtvu prirodu i portrete. Slike koje je Vinsent van Gog stvorio nisu imale vrednost za njegovog života, kad je uspeo da proda samo jednu – “Crveni vinogradi”. Međutm, posle njegove smrti cene umetničkih dela koje je naslikao počele su naglo da rastu.

Ovo su neke od najskuplje prodatih slika Vinsenta van Goga:

30. marta 1987. godine slika iz serije Suncokreti prodata je u Londonu japanskoj zastupnici Yasuda Comp. za 24,75 miliona funti.
11. novembar 1987. godine sliku “Irisi” kupio je australijski biznismen Alan Bond u Njujorku za 53,9 miliona dolara.
15. maja 1990. godine sliku “Portret Dr. Gacheta” kupio je japanski biznismen Roei Saito u Njujorku za 82,5 miliona dolara.
1993. godine slika “Žitno polje sa čempresima” prodata je Valteru Anenbergu, američkom izdavaču za 57 miliona dolara.
19. novembar 1998. godine sliku “Autoportret bez brade” (Portrait de l’artiste sans barbe) prodata je u Njujorku za 71,5 miliona dolara.