Neotkrivene mračne priče Ajnštajnovih- Imali su troje dece, ali sa tragičnim sudbinama

Brak Mileve i Alberta Ajnštajna intrigantna je tema koja će uvek izazivati diskusije. Upoznali su se tokom studija, a pre nego što ih je završila, Mileva je zatrudnela i rodila vanbračnu ćerku Lizerl.

Albert i Mileva venčali su se u Bernu 6. januara 1903. Nešto pre venčanja, Lizerl se razbolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tek kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo s njom.

U godinama koje su usledile Albert i Mileva imali su još dvoje dece - sinove Hansa Alberta i Eduarda. Kažu da su oba dečaka bila veoma vezana za majku, koja ih je praktično sama odgajala, jer je njihov otac većinu vremena provodio na poslu.

Bilo je, međutim, i srećnih uspomena.

„Moj otac je znao da posao ostavi po strani i satima nas gleda kako se igramo“, rekao je stariji Hans kasnije.

Eduardovo zdravlje posebno je brinulo njegove roditelje. Dečak je bio bolestan od rođenja i često je znao da plače bez ikakvog razloga. U pismu prijatelju, Albert je napisao da je siguran da njegov sin neće moći da „izraste u zdravu osobu“.

I, bilo je sve više svađa između roditelja ... Oba dečaka su teško podnela razvod roditelja 1914. godine. Eduard je tada imao samo 4 godine. Živeli su sa majkom dok se Ajnštajn nije ponovo oženio- svojom daljom rođakom u koju je bio zaljubljen još kao dečak.

Mileva je nastavila da se brine o deci i neko vreme se činilo da će Eduard prevazići svoje probleme. Za početak je pokazao izuzetnu inteligenciju - sa šest godina čitao je Šekspira, a ubrzo i Kanta, Šopenhauera, Platona ...

Kako je odrastao, zainteresovao se za psihijatriju, a posebno za rad Sigmunda Frojda. Međutim, kako je vreme prolazilo, sve je teže podnosio teret očeve slave.

„Teško je imati tako važnog oca, jer se osećate nevažnim i beznačajnim“, istakao je jednom prilikom.

Kada mu je bilo 20 godina Eduard je prvi put pokušao da se ubije. Kažu, uzrok tome bila je neuzvraćena ljubav neke devojke. Primljen je u bolnicu i nedugo potom dijagnostikovana mu je šizofrenija.

Mileva ga je, na preporuku doktora, tada smestila u duševnu bolnicu u Cirihu i ova odluka pokazala se kobnom. Surovi tretmani u onovremenim bolnicama ovog tipa samo su pogoršali mentalno stanje mladog Eduarda. Nakon samo dve nedelje u ovoj instituciji više nije mogao da čita, vodi duže razgovore, a sve više je gubio i kognitivne sposobnosti.

Nije poznato da li je i koliko često Albert dolazio u posetu sinu, ali nakon 1933. to više nije ni mogao. Tada na vlast u Nemačkoj dolazi Hitler, pa Ajnštajn, gostujući profesor na Prinstonskom univerzitetu, bilo mu je onemogućeno da se vrati u domovinu.

Njegova druga supruga Elsa pričala je da je sinovljevo zdravstveno stanje mnogo brinulo Alberta. Navodno, planirao je da sina dovede u Ameriku, ali su njegovo mentalno stanje, a kasnije i rat, sprečili.

“Moj sin je jedini problem koji ostaje bez rešenja”, napisao je Ajnštajn.

Edvard više nikada nije video oca. Mileva je zbog dugova nastalih oko njegovog lečenja morala da proda dve kuće. Navodno, u kasnijim sporovima Mileve i Alberta, Eduard je služio kao “dug za potkusurivanje”. U jednoj prepisci Albert je zahtevao da mu Mileva vrati neki novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta ako to ne učini.

Mileva je umrla 4. avgusta 1948. i nakon toga o Eduardu praktično više niko nije brinuo. Okončao je život sam i napušten, među zidinama ciriškog psihijatrijskog azila Burgelci. Radio je kao bolnički baštovan i tako je i umro 1965. u 55. godini.

Jedino dete Mileve i Alberta Ajnštajna koje je živelo lepim životom bio je stariji sin Hans Albert, koji je bi profesor hidrotehnike na Univerzitetu Berkli, poznat po istraživanju transporta nanosa. Ženio se dva puta i imao je troje dece.

BONUS VIDEO
Snimak predsednika Vučića postao hit u Kini