Valhalla - grčki hram koji je sagradio nemački kralj i danas ostavlja bez daha

Na brdu u blizini bavarskog grada Regensburg, visoko iznad obale Dunava, mogli biste pomisliti da ste kad ga pogledate sletili u drevnu Grčku: ogroman hram visok 20 metara, dugačak dobrih 30 metara, sagrađen u stilu starog helenskog majstora. Zgrada, koja nosi borilačko ime Valhalla, nije stara ni 170 godina. Izgradio ga je bavarski kralj koji je imao vrlo posebnu viziju.

Bilo je to 1806. godine kada je bavarski prestolonaslednik Ludvig I počeo da razmišlja o Kući slavnih. U budućnosti će se počastiti uspomena na najveće Nemce, kao autorka Pia Volk u svojoj knjizi „ Najčudnija mesta u Nemačkoj. Vodič za lokalno stanovništvo “, piše. Sveto rimsko carstvo nemačkih naroda upravo se raspalo, a Ludvig je tužan što se Nemci bore protiv Nemaca u napoleonskim ratovima. Oca je francuskog generala Napoleona podigao u rang kralja, jer se, između ostalih, udružio s njim protiv Prusa i Austrijanaca.

Spomen na prošlost

I sam Ludvig I je protivnik rata i želeo je da „ponovo okupi Nemce i pokaže im da su kulturna nacija“. Mladi princ Regent je u to vreme posetio Berlin, gde je vajaru Johannu Gottfriedu naložio da napravi neke biste, po njegovom mišljenju zaslužnih Nemaca. Treba ih izložiti u njegovom spomen hramu. Međutim, proći će skoro 20 godina dok ne počne da ostvaruje svoj san.

Ludvigov otac umire 1825. Novi kralj (sam Ludvig) kupio je zemljište preko Dunava od porodice von Turn und Takis, na kojem će kasnije sagraditi „svoju“ Valhalu. Ime mesta pozajmljeno je iz nordijske legende o bogovima. Označava ono mesto na ahiretu gde herojski ratnici odlaze nakon što su pali. Ludvig putuje u Grčku da bi ga inspirisala tamošnja arhitektura hrama. Kada se vratio, raspisuje konkurs za ideje.

Legendarni uzor

Konačno, 18. oktobra 1930. godine, arhitekta Leo von Klenze započeo je izgradnju koja je završena tačno dvanaest godina kasnije. Kako piše turističko mesto „ Shlosser Baiern “, na Klenzea je uticao legendarni Partenon. Izgrađena je u 5. veku pre nove ere na atinskoj planini Akropolj, gde i danas stoji. Izgradio je Ludvigovu Valhallu u klasičnom stilu koji je tada bio rasprostranjen.

Poprsja poznatih ličnosti, koja je Ludvig I prikupio, izložena su u hramu do danas. Ovde možete pronaći kompozitore Johanna Sebastiana Baha i Antona Bruknera, ali i flamanske slikare Peter Paul Rubens i Jan van Eick. 1962. godine država Bavarska počela je da proširuje Ludvigovu kolekciju od prvobitno 96 bista. Nova poznata ličnost se dodaje svakih pet do sedam godina. Prema autorici Pia Volk, trenutno postoji samo sedam žena, od kojih je jedna Sofija Sholl, koju su nacisti pogubili kao borca za otpor 1943. godine.

Mnogo podsmeha i kritika

U godinama otkako je izgrađena, bizarna Kuća slavnih postala je pravi turistički vrhunac sa oko 140.000 posetilaca godišnje. U Ludvigovo vreme, međutim, nakon završetka nije bio posećen. Dugo nije postojao ni asfaltirani put koji je vodio od obližnjeg Regensburga do Valhalle. U to vreme objekat je dobio puno podsmeha i doneo je Ludvigu I kritike rastrošnosti, iako ga je platio iz džepa.

Danas iz Regensburga bez problema možete doći do Valhalle, a grad na Dunavu vredi posetiti i iz drugih razloga. Putnički brodovi putuju kroz poznatu probojnu stenu Dunava do opatije Veltenburg, a u blizini se nalazi još jedna monumentalna zgrada, Oslobodilačka dvorana Kelheim, koja podseća na Leipzišku bitku naroda.