Veoma lenji i stalno nasmejani, lenjivac koji može da vam popravi dan

Polako i bez žurbe, a kako i drugačije, u toku dana pređu u proseku oko 40 metara. Naseljavaju kišne šume Srednje i Južne Amerike.

Dan lenjivca prolazi vrlo jednostavno, u spavanju. Bukvalno, jer on u slatkom snu provede čak 10 sati, a skoro 20 provode u odmaranju i mirovanju zakačen za granu sa glavom na dole. Na krznu tropskih lenjivaca u kišnom periodu počinju da rastu alge, pa životinja dobije zelenkastu boju. U sušnom periodu alge se povlače pa dlaka dobija istu boju kao i kora drveta, što ga štiti od predatora.

Sa grane na kojoj spavaju i odmaraju, silaze samo jednom nedeljno kako bi izvršili nuždu, jer im usporen metabolizam to dozvoljava. Neke vrste su aktivnije od drugih, pa u toku dana promene i po dva drveta.

Iako deluju usporeno i trapavo na prvi pogled, izgled vara, jer su oni ustvari vrlo snalažljivi i prilično brzi plivači. Nuždu vrše uvek na istom mestu, što ih čini vrlo ranjivim od njihovih prirodnih neprijatelja, orlova, zmija i jaguara.

Lenjivci sa tri prsta, poznati i kao „troprsti“, imaju sposobnost da svoju glavu rotiraju gotovo 360 stepeni. Nakon što uginu, u stanju su da zadrže stisak kandžama oko grane.

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Osim što su dnevne životinje, sem nekih vrsta koje su aktivne samo noću, lenjivci su u potpunosti samostalni i u samoći provode ceo život. Jedino kada se pare, tada se socijalizuju, ali čim se čin parenja okonča, vraćaju se na staro.

Ženka lenjivca na svet uglavnom donosi jedno mladunče, koje mesecima nakon rođenja ostaje sa majkom, koje najpre sisa, a onda mu ona bira meko i sočno lišće, dok se potpuno ne osamostali.

Životni vek lenjivca u proseku traje između 10 i 16 godina, a u zatočeništvu preko 30 godina. Porastu u proseku malo više od pola metra, a zdepast rep varira od 5 do 7 santimetara.

Arheologija kaže, da je pre oko 10.000 godina Zemljom šetao stvor, naučno nazvan „Megatherium“, što u prevodu znači džinovski lenjivac. Procenjuje se da je bio nešto veći od današnjih nosoroga i da je kao danas bio biljojed. Težio je oko tonu i 300 kilograma.

Kada se kreću po zemlji, u stanju su da u roku od jednog minuta pređu 2 metra, dok su na drveću nešto pokretljiviji i u istom vremenskom periodu prevale 3 metra. Metabolizam lenjivca je duplo sporiji od metabolizma ostalih sisara, a uzrok tome je i njihova ishrana koja se uglavnom sadrži od mekog lišća i pojedinih voćnih plodova, kao što je avokado.

Posmatranja su iznedrila podatak da 50% od ukupne populacije lenjivaca ugine u trenutku kada siđu sa drveta da iskopaju rupu kako bi izvršili nuždu.