Indijanski poglavar prokleo Belu kuću: "Svaki predsednik koji bude stupio na mandat u godini koja se završava sa 0, loše mu se piše"

U Vašingtonu postoji čudna priča o uznemirujućem prokletstvu, nazvanom nulta godina, koja bi pogodila predsednike Sjedinjenih Država izabrane u godinama koje se završavaju cifrom „nula“. Pa čak i ako očigledno (gotovo) niko ne veruje, ovde se vraćamo na razgovor sa Džoom Bajdenom: izabran je, zapravo, 2020. godine, a u Belu kuću je ušao 20. januara 2021. godine ceremonijom na kojoj su usvojeni izuzetno mere predostrožnosti. Ne, prokletstvo nema nikakve veze s tim, ali napad na Kongres od strane pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa 6. januara.

U Vašingtonu postoji čudna priča o uznemirujućem prokletstvu, nazvanom nulta godina , koja bi pogodila predsednike Sjedinjenih Država izabrane u godinama koje se završavaju cifrom „nula“. Pa čak i ako očigledno (gotovo) niko ne veruje, ovde se vraćamo na razgovor sa Joeom Bajdenom: izabran je, zapravo, 2020. godine, a u Belu kuću je ušao 20. januara 2021. godine ceremonijom na kojoj su usvojeni izuzetno mere predostrožnosti. Ne, prokletstvo nema nikakve veze s tim, ali napad na Kongres od strane pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa 6. januara.

ANATEMA INDIJSKOG POGLAVICE

Prema ovoj drevnoj legendi, indijski poglavar Tekumseh bi, iz osvete, pokrenuo anatemu na Belu kuću, kako bi osigurao da predsednici isteknu pre isteka svog mandata. Bio je početak devetnaestog veka i do danas bi se malo verovatno prokletstvo pokazalo efikasnim za četiri predsednika. Svi ubijeni i mrtvi, i zapravo izabrani u godini koja se završila na „nuli“: Abraham Linkoln (ušao je u Belu kuću 1860), Džejmes Garfield (1880), Villiam McKinlei (ponovo izabran 1900) i na kraju Džon F. Kennedi (1960 ). Ukratko, između zavera, napada, ubistava i psovki, stanari Ovalne kancelarije nikada nisu imali lak život.

14. aprila 1865. godine, južnjak Džon Vilkes Boot, na kraju Građanskog rata , u pozorištu je napao Abrahama Linkolna , prvog republikanskog predsednika . Ispostavilo se da je ubistvo osmišljeno da se osveti za poraženi Jug: Linkolnova smrt imala je ozbiljne političke posledice, što je dovelo do institucionalne krize, nakon što je njegov zamenik, demokrata Andrev Džonson , došao na mesto predsednika. Linkoln je Džonsona izabrao za zamenika upravo u cilju pacifikacije i uključivanja prema južnim teritorijama. To je rezultiralo snažnom mržnjom Kongresa (u rukama radikalnih republikanaca) prema novom predsedniku. Mržnja koja je 1868. rezultirala procesom opoziva protiv njega.

UZNEMIRUJUĆE ANALOGIJE

Pored političkih pitanja, uznemirujući elementi u ovoj priči o prokletstvu ne nedostaju. Naročito u pogledu sličnosti sa slučajem JF Kennedi. I Linkoln i Kennedi su pogođeni metkom u glavu, a obojicu je zamenio zamenik po imenu Džonson. Obojica su ubijeni u petak od ruke južnjaka. Boot (Linkolnov ubica) rođen je 1838. godine, dok je Osvald (Kennedijev ubica ) rođen 1938. Boot je uhvaćen u skladištu nakon bekstva iz pozorišta. Osvald je uhvaćen u pozorištu nakon bekstva iz skladišta. Samo niz slučajnosti? Ko zna šta bi pomislio stari Tekumseh.

Prema ovoj drevnoj legendi, indijski poglavar Tekumseh bi, iz osvete, pokrenuo anatemu na Belu kuću, kako bi osigurao da predsednici isteknu pre isteka svog mandata. Bio je početak devetnaestog veka i do danas bi se malo verovatno prokletstvo pokazalo efikasnim za četiri predsednika. Svi ubijeni, i zapravo izabrani u godini koja se završila na „nuli“: Abraham Linkoln (ušao je u Belu kuću 1860), Džejmes Garfield (1880), Villiam McKinlei (ponovo izabran 1900) i na kraju Džohn F. Kennedi (1960 ). Ukratko, između zavera, napada, ubistava i psovki, stanari Ovalne kancelarije nikada nisu imali lak život.

Prvi put izabran 1896. godine, republikanac Villiam McKinlei (1843-1901) sprovodio je protekcionistički ekonomski program i ekspanzionističku spoljnu politiku. Sjedinjene Države su prvi put napustile izolacionizam stare Monroove doktrine (koja je sankcionisala volju Sjedinjenih Država da se ne mešaju u međunarodne sporove), pretpostavljajući „agresivan“ odnos prema spolja. U tom smislu, predsednik je vodio rat protiv Španije koji je Portoriko, Filipine, Guam i Kubu stavio pod uticaj SAD.

McKinlei je ponovo izabran 1900. godine, ali zahvaljujući svojoj popularnosti uvek je oklevao da koristi bezbednosne službe i tako ga je 6. septembra sledeće godine, tokom posete Buffalu, ubio anarhista Leon Czolgosz, tada kažnjen električnom stolicom. Iznenadna smrt McKinlei-a katapultirala je njegovog zamenika za predsednika Tedija Roosevelta, koji nikada nije mnogo mislio o predsedniku, a kojeg je sam vrh Republikanske stranke postavio u potpredsedništvo kako bi zaustavio njegovu političku bujnost. Stvari nisu išle po njihovim planovima: jer je s njim započelo jedno od najprodornijih predsedništava u američkoj istoriji.

JFK, NAJNOVIJA ŽRTVA

1963. godine predsednik Kennedi bio je u teškoj situaciji. Nije uživao veliku popularnost, mnoga su obećanja prekršena i u Demokratskoj stranci počinju da se sumnjaju u njegov ponovni izbor. 22. novembra te godine u Dalasu je na njega pucano i ubijen je dok se nalazio u limuzini predsedničke kolone. Pucao je Lee Harvei Osvald : radnik sovjetskih simpatija, uhapšen je u roku od nekoliko sati, da bi ga dva dana kasnije ubio Džack Rubi.

Amerika je bila u šoku: atentat se dogodio na televiziji uživo i prošle su 62 godine od kada je američki predsednik ubijen. Njegov naslednik Lindon Džonson imenovao je šefa Vrhovnog suda Earla Varrena da vodi istražnu komisiju koja će osvetliti incident. Ali kontroverza nije jenjavala: mnogi se nisu slagali sa zaključcima Vorenove komisije, prema kojem je Osvald delovao sam. Predstavnički dom je 1976. godine formirao novu komisiju u kojoj je utvrđeno da je Osvald delovao u kontekstu veće šeme. Čak i dosijei sa kojih je predsednik Donald Tramp tajio tajnost 2017. godine nisu dodali puno delova u slagalicu, osim što će FBI biti upozoren na mogućnost da Osvald bude ubijen nakon njegovog hapšenja, upozorenje se neobično ignoriše.