Srpski je bio zvaničan jezik na turskom dvoru ali je za sobom ostavio malo tragova
Nakon osvajanja ovih krajeva i konačnog pada Smedereva, Turci su imali veliko poštovanje prema poraženim Srbima. Jedna od činjenica koje to dokazuju jeste da se na turskom dvoru srpski jezik koristio kao drugi službeni jezik dugo vremana. Sva je prilika da su turski sultani, naročito Mehmed II Osvajač i Sulejman Veličanstveni, učili i znali srpski.
PrintscreenYoutube
Da je srpski jezik prepun turcizama nije ništa novo. To su reči preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva - grčki, bugarski, makedonski, jermenski, naravno i srpski. Ipak, ovo je jedina srpska reč u turskom jeziku.
Smatrate li da su turcizmi obogatili naš rečnik?
Burek, budala, bašta, ćup, džep, pekmez, džin, pamuk, papuče, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih.
Međutim, nisu samo Srbi "pozajmljivali" reči. Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak hiljadu, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi, ili se koristi veoma retko.
Međutim, samo za jednu reč se sa sigurnošću može reći da je srpska - Božić.
Turci ovaj srbizam izgovaraju kao "Bodžuk", ali u svakom slučaju misli se na praznik rođenja Isusa Hrista.