Kako je Srbija dobila Akademiju nauka?
Tokom razvoja Akademija je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki došli kao rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutrašnjih sukoba.
Alo!/Vladimir Marković
Društvo je, uz kraće pauze, trajalo sve do 1864. godine kada se transformisalo u Srpsko učeno društvo. Tada su liberalni članovi Društva predložili da se za nove članove izaberu poznati evropski revolucionari toga vremena kao što su Garibaldi, Deak i Černiševski. Tome se usprotivio ministar prosvete i glavno zasedanje protiče burno, u sukobima, nakon čega visokoškolci počinju demonstracije i sednica se prekida.
Tada Društvo biva suspendovano, a liberalne vođe se šalju u unutrašnjost. Nakon toga knez Mihailo Obrenović izdaje Najviši Knjaževski Ukaz kojim se Društvo srpske slovesnosti obnavlja pod nazivom Srbsko učeno društvo i odobrava Ustrojstvo koje definiše uređenje i zadatke novoga društva. Društvo se seli u novopodignuto Kapetan Mišino zdanje.
Godine 1886. iz ovog društva nastaje Srpska kraljevska akademija, koja po novom zakonu nasleđuje njegovu imovinu i zadatke. Narodna biblioteka i Narodni muzej spadaju pod nadzor Akademije.
U međuvremenu, Srpsko učeno društvo nije rasformirano i ono će trajati paralelno sve do 1892. kada će se ove dve institucije spojiti, a Akademija će prihvatiti članove Srpskog učenog društva kao svoje redovne ili počasne članove.
Akademija preživljava Prvi svetski rat i traje sve do 1942. kada tokom okupacije njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom ovih godina, Akademiji predsedava Aleksandar Belić, koji će ostati njen predsednik i nakon Drugog svetskog rata.
U jesen 1944. po nalogu rejonske milicije sa zgrade Akademije skida se tabla sa dotadašnjim nazivom sa koje se briše reč kraljevska i akademija postaje Srpska akademija nauka.
Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status. Tada dolazi do velikih lomova u Akademiji, deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije. Tada će Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije.
U 21. veku Akademija je pokušala da se vrati osnovama svog postojanja i zauzme kurs vodeće naučne ustanove u zemlji. Po zakonu iz 2011. godine, iznova je definisan njen položaj, struktura i način rada.
Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama, mnogi od naših najznačajnijih naučnika i umetnika bili su akademici ili su pak sa Akademijom bili tesno povezani. Tokom istorije, Akademija je uticala i na formiranje više važnih kulturnih i naučnih ustanova u zemlji.
Pročitajte još: