Laboratorija Istraživanje Naučnik Naučnica Doktorka Lekarka
Shutterstock
Laboratorija Istraživanje Naučnik Naučnica Doktorka Lekarka

Shutterstock

Ilustracija, Foto: Shutterstock

Reč je o sastavu koji može zaštiti mozak sisavaca od oštećenja nekoliko sati nakon smrti, javljaju svetski mediji.

Pročitajte još:

 

Tokom eksperimenta, naučnici su mozgove nekoliko svinja spojili na sastav koji je u njih pumpao tečnost koja je predstavljala zamenu za krv. Mozgu su tako uspeli da vrate neke osnovne funkcije, ali životinjama ipak nisu vratili svest.

Osim Nenada Šestana, u istraživanju je učestvovao još jedan hrvatski naučnik, mladi Osječanin dr. Zvonimir Vrselja, koji je zajedno sa Stefanom G. Danieleom prvi autor studije.

- Kroz ovu studiju došli smo do dva glavna zaključka. Prvo, veliki mozak sisavca ima mogućnost povratka cirkulacije i nekih molekularnih i staničnih funkcija nekoliko sati nakon smrti. Naši rezultati ukazuju na to da je smrt stanica i organa proces koji se odvija postupno kroz vreme, odnosno nije jedan događaj – pojasnio je Nenad Šestan, profesor neuronauke, genetike, komparativne medicine i psihijatrije na Jejlu za "Jutarnji list".

Pročitajte još:

 

- Drugo, ovo je novi model u istraživanju mozga i potencijalno drugih organa nakon smrti. Primenom ove tehnologije potencijalno bismo mogli osmisliti nove terapije za moždani udar i druge bolesti u kojima stanice ljudskog mozga umiru. Međutim, treba da budemo vrlo oprezni, a ne senzacionalni, u interpretaciji naše studije, jer mi još nismo ni blizu te moguće primene - dodao je Šestan.

Naučnici ističu i kako je važna temeljna rasprava o tome treba li ovu tehnologiju primeniti na ljudskom mozgu.

- Ako se potencijalno jednog dana primeni na ljudskom mozgu, onda to treba učiniti po strogim etičkim standardima i pod nadzorom - kaže Šestan.