Na današnji dan ubijena je jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske istorije

Dragutin Dimitrijević Apis je pogubljen na današnji dan, 26. juna 1917. godine, ali ni 103 godine  ostaje ličnost o kojoj do danas traju polemike. Nesporno je da je reč bila o čoveku koji je bio jedan od glavnih zaverenika u Majskom prevratu kad su u svom dvoru ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović i ponovo ustoličena dinastija Karađorđević. Verovao je da su Obrenovići tirani, a da je vojska pod njima obeščašćena i ponižena. Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio političarima i dinastiji Karađorđević, Dragutin Dimitrijević Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijević osniva tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”. Ovo društvo u narodu je ostalo mnogo bolje poznato pod nazivom “Crna ruka” a njeno jezgro formirano je još pre svgravanja Obrenovića. Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Pričalo se da je on najmoćniji čovek u Srbiji.

Njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a “crnorukaši” su davali potporu i radili na ideji ujedinjenja svih Srba u jednu državu. Odatle i priče o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i da je, ako i nije učestovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

- Pukovnik Dragutin Dimitrijević bio je veliki patriota. Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu - zapisao je kasnije o Apisu hroničar i veliki prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs.

U junu 1914. godine, Aleksandar Karađorđević postaje regent. On je znao kolika je Apisova moć i koliku opasnost ovaj čovek može da predstavlja – i po regenta lično i po krunu. Borba njih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prinčevi prijatelji i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa. Usred ogorčene borbe za prevlast, dogodio se Prvi svetski rat i najveći egzodus srpskog naroda. Sukob se iz Beograda preselio u Grčku. Za konačni obračun, i Apis i regent Aleksandar izabrali su Solun…

Dragutinu Dimitrijeviću se danas prepisuje odgovornost za jedan manje poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta. Tom prilikom je, navodno, na regentov automobil ispaljeno više puščanih plotuna. Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen u decembru iste godine. Slučaj protiv njih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”. Za vreme suđenja koje je trajalo puna dva meseca, mnogi su se okrenuli protiv Dragutina Dimitrijevića. Ironično, glavni protivnik postao mu je upravo čovek čiju je dinastiju doveo na vlast. A protiv princa se ovog puta nije moglo… kazna je bila izvesna.

Dragutin Dimitrijević je osuđen na smrt. Streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem 26. juna 1917. godine. Pre streljanja, Apis je, ispisujući svoju poslednju volju, rekao:

“Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen…”

Organizacija “Ujedinjenje ili smrt” ovim je zvanično prestala da postoji mada je do današnjih dana ostala priča o njenom obnavljanju i delovanju koje seže do svih događaja u novijoj srpskoj istoriji. Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan, a njegove zasluge su još jednom u istoriji priznate.