Najveće ratne prevare u istoriji sveta: Drveni aerodrom i vojnici koji beže od goveda!

Nije slučajno da je slavni kineski mislilac iz 6. veka p.n.e. Sun Cu u svom traktatu „Umeće ratovanja“ zapisao: „Sve vojne taktike zasnovane su na prevari: zato sposobni treba da se prave da su nesposobni, a moćni da se prave nejaki“. Istorija nas uči da mnoge slavne bitke nije nužno dobijala bolje naoružana i brojnija vojska. Vojskovođe su od prastarih vremena smišljali ratne taktike i primenjivali ih u bitkama, a vojna strategija uči se i danas na vojnim akademijama. Jedan od najvažnijih elemenata tih taktika bilo je svakako lukavstvo. Brojni su primeri kada zahvaljujući lukavstvu svog protivnika znatno snažnija vojska vojska bivala nasamarena i poražena. Ovo su najveće ratne prevare u istoriji.

Trojanski rat i trojanski konj

Trojanski rat opisan je u grčkim mitovima, a pretpostavlja se da je vođen negde u 12. veku pre Hrista između Ahajaca i Trojanaca. Ne postoje pouzdani dokazi da se ovaj rat zaista dogodio, ali je činjenica da je bio motiv mnogih dela grčke književnosti i umetnosti. Najvažniji književni izvor o trojanskom ratu su Homerovi epovi „Ilijada“ i „Odiseja“, nasatali između 9. i 6. veka pre naše ere.

Prema legendi, ishod trojanskog rata odlučio je jedan drveni konj. Troja je već godinama bila pod grčkom opsadom. Međutim, kada se jednoga dana grčka flota naprasno povukla sa mora, Trojanci su pomislili da je opsada gotova i da su dobili rat. Na obali je ostao samo drveni konj, koga su Trojanci uveli unutar zidina Troje kao ratni trofej.

Trojanski konj bio je Odisejeva ideja, izrađen od drveta, visine oko 5 metara, a unutra šupalj. U tim šupljinama skrili su se Odisej i elitna jedinica grčkih vojnika. Počelo je slavlje, svi su bili srećni zbog konačne pobede nad grčkom vojskom, a kada su umorni od velikog slavlja i pripiti Trojanci krenuli na počinak, iz konja su izašli Odisej i njegovi vojnici, otvorili su kapije grada i unutra pustili ostale grčke vojnike koji su se u međuvremenu vratili. Grad je poharan, spaljen i opljačkan. Mnogi Trojanci su stradali ili su završili kao robovi, a rat su zahvaljujući Odisejevom lukavstvu dobili Grci.

Drugi Persijski rat: Bitka kod Salamine

Tokom Drugog persijskog rata, 480. godine p.n.e., atinski vojskovođa Temistokle izgradio je snažnu flotu i spremao se da u savezu sa drugim grčkim polisima krene u napad na Persijance preko mora. Doneta je odluka da se povuče odbrambena pomorska linija, a da neprijatelja ne bi odmah naveli da krene za njima, Grci su flotu pokrenuli noću, ostavljajući na jednom brdu na stotine upaljenih vatri da bi Persijanci pomislli kako grčka vojska još uvek u svojim logorima.

I to nije sve; Grci su namamili Persijance u jedan morski tesnac između Atine i ostrva Salamina. Persijski brodovi su bili znatno veći i brojniji, bilo ih je više od 800, prema nekim izvorima i preko 1.000, dok je grčka flota brojala nešto manje od 400 plovila. Međutim, veličina persijskih brodova je bila samo otežavajuća okolnost, jer u tesnacu nisu mogli da se okrenu i teško su manevrisali, pa su Grci svojim malim okretnim trijerima lako dobili ovu pomorsku bitku.

Drugi punski rat: Rimski legionari bežali od goveda

Lukavstvo je rešilo pitanje pobednika i u Drugom punskom ratu. Nakon brojnih krvavih bitaka i pretrpljenih poraza, među kojima je najveći bio u bici kod jezera Trazimeno, Rimljani su napravili obruč oko Hanibalovih trupa stacioniranih između Fondija i Teračine. Na prolazu je stražarila vojska Fabija Maksima i činilo se da nema nikakvih šansi da se Kartaginjani izvuku.

Međutim, Hanibal sa svojim vojnicima tokom noći prikuplja ispred logora ogromno krdo goveda, na rogove im vezuju suve grančice i pale ih. Kartaginjani zatim poteraju goveda prema Rimljanima, a legionari, uplašeni tutnjavom i vatrom koja se sjurila na njih, beže i ostavljajući slobodan prolaz.

Bitka kod Hrizopolja: Kako je Konstantin nadmudrio Licinija

Konstantni Veliki izazvao je 324. godine na boj rimskog cara Licinija. Odlučujuća bitka održala se u blizini današnjeg turskog grada Jedrene. Konstantin je naredio delu svoje vojske da odu na obližnje brdo i da na njemu poseku i naslažu veliku gomilu drva. To je bila taktika koja je nagonila Licinija na pomisao da se njegovi neprijatelji pripremaju da podignu most na reci Ebar preko koga bi otpočeli napad.

Tako je Konstantini uspeo da odvrati pažnju od drugog dela svojih trupa koje su krenule u bočni napad na Licinijeve jedince. Nedugo nakon bitke, Konstantni je postao samostalni rimski car.

Prvi svetski rat: Zavera uz pomoć novina

Za vreme Prvog svetskog rata 1916. godine, britanski admiral Redžinald Hol učestvovao je u pripremama za napad na Nemce, opterećene borbama kod Some. Cilj napada bio je da se njihove trupe primoraju na povlačenje prema Belgiji. Zbog toga je Hol iscenirao objavljivanje posebnog izdanja britanskog lista „Dejli mejl“. Novine su sadržale članak o migraciji vojnih trupa na istočnoj engleskoj obali. Pri tom, nekoliko primerka Dejli mejla završilo je u Holandiji, a da bi vest bila što uverljivija, objavljeno je i drugo, cenzurisano izdanje istog broja, bez pomenutog članka.

Drugi svetski rat: Drveni aerodrom

Da bi neka vojna prevara imala uspeha neophodno je napraviti detaljan plan i ništa ne prepustiti slučaju. Ipak, ponekad preterana predanost može da bude samo smetnja. Tako su Nemci 1941. godine odlučili da u okupiranoj Holandiji naprave lažni aerodrom, kako bi njime privukli savezničke bombardere. Vodili su računa i o najsitnijim detaljima: sagradili su hangare, rezervoare za gorivo, postavili artiljerijske osmatračnice, dovezli kamione i avione. Ceo aerodrom je bio od drveta.

Međutim, čitava izgradnja je oduzela previše vremena, što su iskoristili saveznički špijuni koji su tako imali mogućnost da na tenane „snime“ šta se zaista dešava. Odmah nakon što je lažni aerodrom završen, nad njim je u niskom letu preleteo avion britanskog ratnog vazduhoplovstva i izbacio ogromnu bombu i to drvenu! Tako su saveznici na podrugljiv način svojim neprijatelima dali do znanja da su ih raskrinkali.

BONUS VIDEO