Naučnici pronašli mape zvezda stare 40000 godina sa sofisticiranim znanjem o sazvežđima

Pećinske slike stare 40.000 godina otkrivaju upotrebu složene astronomije, zaključilo je naučno istraživanje.

Neke od najstarijih pećinskih slika na svetu otkrile su kako su drevni ljudi imali relativno napredno znanje iz astronomije. Životinjski simboli predstavljaju sazvežđa zvezda na noćnom nebu i koriste se za obeležavanje datuma i događaja poput udara kometa, sugeriše analiza sa Univerziteta u Edinburgu. 

Rana pećinska umetnost pokazuje da su ljudi imali napredno znanje o noćnom nebu u poslednjem ledenom dobu. Intelektualno se jedva razlikovali od nas danas. Nova naučna studija otkrila je da su ljudi imali sofisticirano znanje o zvezdama i sazvežđima pre više od 40.000 godina.

Drevne mape zvezda

Naučnici su otkrili da su drevni ljudi kontrolisali protok vremena gledajući kako zvezde menjaju položaj na nebu. Drevna umetnička dela, pronađena na mnogim mestima u Evropi, nisu samo prikazi divljih životinja, kako se ranije mislilo.

Umesto toga, životinjski simboli predstavljaju sazvežđa zvezda na noćnom nebu. Koriste se za predstavljanje datuma, obeležavanje događaja poput sudara asteroida, objašnjava nova studija koju je objavio Univerzitet u Edinburgu.

Pećinska slika Laskauk: Pre 17 000 godina slikari Laskauk ponudili su svetu umetničko delo bez premca. Međutim, prema novoj teoriji, neke od slika mogle bi da budu i prikazi sazvežđa koja su na nebu videli naši preci iz magdalenskog doba. Takva hipoteza, potvrđena u mnogim drugim paleolitskim pećinama, radikalno menja našu koncepciju o praistorijskim stenskim umetnostima.

"Ova otkrića podržavaju teoriju o višestrukim uticajima kometa tokom čovekovog razvoja i verovatno će revolucionarno promeniti način na koji se gleda na praistorijske populacije."

Stručnjaci sa univerziteta u Edinburgu i Kentu proučavali su umetnost u drevnim pećinama smeštenim u Turskoj, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj. Eru rok umetnosti postigli su hemijskim datiranjem boja koje su koristili drevni ljudi.

Zatim su, koristeći računarski softver, naučnici predvideli položaj zvezda kada su slike nastale. Ovo je otkrilo da se ono što se ranije moglo pojaviti kao apstraktni prikaz životinja može tumačiti kao sazvežđa onakva kakva su nastala u dalekoj prošlosti.

Naučnici su zaključili da su ove neverovatne pećinske slike jasan dokaz da su drevni ljudi uvežbavali sofisticiranu metodu tempiranja zasnovanu na astronomskim proračunima. Sve ovo, iako su pećinske slike vremenom odvojene desetinama hiljada godina.

Veruje se da misteriozna statueta podseća na katastrofalni uticaj asteroida koji se dogodio pre oko 11.000 godina, pokrećući takozvani Mlađi Drias događaj, period naglog hlađenja klime.

Sa oko 12.000 godina starosti, Gobekli Tepe na jugoistoku Turske proglašen je najstarijim hramom na svetu. Na ovom praistorijskom nalazištu takođe se mogu videti razne životinjske umetnosti, a ’Kamen lešinara’  je značajno jedan od njih.

"Datum uklesan u„ Kamenu lešinara “u Gobekli Tepeu tumači se kao 10.950 pne", objasnili su naučnici u studiji. "Ovaj datum je napisan koristeći precesiju ravnodnevnica, sa životinjskim simbolima koji predstavljaju zvezdana sazvežđa koja odgovaraju ovogodišnjim četiri solsticija i ekvinocija."