Naučnici su stvorili Mapu života, to može biti ključ do neotkrivenih predela i nepoznatih vrsta životinja!

Sa velikim brojem poznatih životinja, s vremena na vreme se pojave nove, do tada nepoznate vrste. To je, takođe, dokaz da svet nije istražen u meri u kojoj često mislimo. Nova naučna karta čak otkriva da možda još uvek postoji veliki broj životinja koje još uvek nismo poznavali.

Mape obično beleže mesta koja su već istražena i poznata ljudima. Međutim, kao deo svog rada, istraživači Univerziteta Jejl odlučili su da naprave mapu koja prikazuje područja koja bi, prema njihovoj proceni, mogla da nastanjuju životinjske vrste koje ljudi još nisu otkrili. Razlog koji ih je doveo do ovog koraka je sve veća dubina krize biodiverziteta. Ovde možete pogledati mapu i odabrati prema sopstvenim kriterijumima, gde žive različite vrste životinja.

Zbog krize, mnoge vrste su u direktnom riziku od izumiranja, uključujući i one za koje nemamo dalje informacije. Mapa života, kako se naziva projekat, trebalo bi da uslovi i druge svetske naučnike da pokušaju da otkriju moguće nove vrste pre nego što bude prekasno, informiše naučni portal Science Alert .

"Konzervativna procena kaže da bi nam trenutno moglo biti poznato samo 13 do 18% svih živih vrsta, neke studije kažu da je to čak samo 1,5%", navodi se u studiji sa mapom Jejla. „Bez napora za spasavanje i međunarodnih obaveza, možemo nepovratno izgubiti ove neotkrivene vrste bez mogućnosti da ih istražimo.“

„Šanse za otkrivanje i opis veoma se razlikuju među vrstama“, kaže Mario Moura, jedan od koautora studije. To znači da, naročito, velike životinje koje žive u mnogim delovima sveta najverovatnije nemaju rođake vrsta za koje do sada ne bismo znali. Suprotno tome, male životinje, koje se često nalaze na nepristupačnim mestima, mogu ih imati veliki broj.

„U početku imamo naviku da otkrivamo„ veliko i očigledno “, a kasnije„ malo i čudno “, dodaje Moura. Pored mikroorganizama, neotkrivene vrste bi, prema naučnim procenama, mogle da uključuju razne vodozemce i gmizavce. Trebalo bi da se pojave uglavnom na južnoj hemisferi, a Brazil, Indonezija, Madagaskar i Kolumbija su države u kojima bi neotkrivene vrste trebalo da žive u najvećem broju.

Prema naučnicima , koliko novih vrsta možemo otkriti, zavisi uglavnom od toga kako se ponašamo prema životnoj sredini i planeti. Prema mnogim od njih, takozvano šesto veliko izumiranje već se odvija, što će nas, na žalost, sprečiti da uopšte otkrijemo ili prepoznamo bilo koju od vrsta. „Posle vekova naučnih i istraživačkih napora, katalog života i dalje ima čitav niz čistih stranica“, navodi se u studiji. Da li ćemo uspeti da ih dodamo bar nekoliko, pokazaće ne samo vreme, već posebno pristup ljudi prirodi.