Pored toga što su pobedili koronu, sledi još jedna ozbiljna mera koja je zabrinula sve gigante!

Od 2023. godine sve kompanije iz Aoteroe / Novog Zelanda sa aktivom većom od milijardu novozelandskih dolara (700 miliona američkih dolara) biće dužne da izveštavaju o efektima svojih akcija na klimatske promene. Ovo će nametnuti transparentnost ne samo kompanija koje direktno emituju gasove sa efektom staklene bašte, već i uticaj zajmova i investicija u druge.

"Ovaj zakon će uneti klimatske rizike i otpornost u srce finansijskog i poslovnog odlučivanja", rekao je ministar za klimu Džejms Šav u izjavi .

Jednom usvojen, zakon će se primenjivati ne samo na 200-ak najvećih kompanija u državi, već, možda još značajnije, na strane korporacije sa značajnim udelom u zemlji.

Iako zakonodavstvo neće direktno primorati kompanije da smanje emisije, neće ostaviti nigde da se sakrije od pritiska potrošača.

"Zahtevanje od finansijskog sektora da otkrije uticaje klimatskih promena pomoći će preduzećima da identifikuju emisije sa visokim rizikom koje predstavljaju opasnost za njihov budući prosperitet, kao i mogućnosti koje predstavljaju akcije protiv klimatskih promena i novih tehnologija sa niskim udelom ugljenika", rekao je Šav .

Zakon prati i Vlada svojim aktivnostima, poput zamene kotlova na ugalj i gas u javnim institucijama poput škola i bolnica. Vlada se obavezala na ugljen-neutralni javni sektor do 2025. godine, a za celu zemlju to sledi do 2050. godine.

Novi Zeland je postigao globalne pohvale (i određeno neprijateljstvo) svojim odlučnim odgovorom na COVID-19. Požnjela je plodove kao jedno od retkih mesta na svetu gde je stopa smrtnosti zapravo pala . Premijerka Jacinda Ardern želi da se uhvati u koštac sa još većim problemima.

Međutim, država od 5 miliona koja čini samo 0,12 procenta globalnih emisija ugljenika ne može sama mnogo promeniti atmosferu. Štaviše, s obzirom da se elektroenergetski sistem već koristi uglavnom na hidro i geotermalnu energiju, glavni izvori emisija na Novom Zelandu su u sektorima poput poljoprivrede i transporta na velike domete, gde je napredak sporiji od proizvodnje električne energije.