Priča o napuderisanim perikama počinje kao i mnoge druge – sifilisom!

Do 1580. godine sifilis se toliko raširio Evropom, da je bio druga po redu najgora zarazna bolest koja je zahvatila Stari kontinent, odmah posle kuge.

U to vreme, dugačka kosa bila je popularan statusni simbol, dok je ćelava glava bila put do javnog poniženja. Kad mu je brat dobio sifilis, engleski političar Samjuel Pips je zapisao u svom čuvenom dnevniku: Ako moj brat poživi, neće moći da pokaže svoju glavu u javnosti, što će biti velika sramota za mene. S pojavom sifilisa vlasuljarstvo je doživelo procvat. Žrtve su skrivale ćelavu glavu i kraste perikama napravljenim od konjske, kozije i ljudske dlake, a neprijatni mirisi zamaskirani su prahom sa mirisom lavande ili narandže zbog čega je i nastao naziv napuderisane perike. Iako ih je u to vreme nosilo dosta uglednih plemića, perike nisu bile baš moderne i otmene nego samo sramna potreba, ali to se menja 1655. godine kad kralj Francuske počinje da gubi kosu.

Francuski kralj Luj XIV imao je samo 17 godina kad je kosa počela da mu se proređuje. Zabrinut da će mu ćelavost narušiti reputaciju, on je angažovao 48 vlasuljara ne bi li sačuvao svoj ugled. Pet godina kasnije, Lujov rođak, engleski kralj Čarls II učinio je isto kad je primetio da je kosa počela da mu sedi. Tada su dvorjani i druga aristokratija počeli da kopiraju dva kralja, a stil je počeo da se širi i po srednjoj klasi čime je rođen novi evropski hir. Kao što je slučaj sa svakim trendom, cena perika je znatno porasla. Najobičnija svakodnevna perika koštala je 25 šilinga, što je bila nedeljna plata prosečnog stanovnika Londona, a za one velike, složene, plaćalo se i do 800 šilinga.

Nakon smrti Luja i Čarlsa, perike su i dalje imale veliku popularnost jer su bile praktične. U to vreme, kad je vašaka bilo svuda, perike su rešavale problem jer su se nanosile na obrijanu glavu, pa insekti ne bi dugo živeli. Krajem 18. veka, ovaj trend počinje da izumire. Građani Francuske odbacili su perike za vreme Revolucije, a Britanci prestaju da ih nose nakon što je uveden porez na prah koji je prikrivao neprijatan miris čime počinje era prirodne kose koja traje i danas.