Skafizam - najstrašnija metoda mučenja i pogubljenja u istoriji, ne bi ste je poželeli ni najgorem neprijatelju!

Od svih užasnih načina na koje bi ljudi bili kažnjeni da umiru u davnim vremenima, skafizam je bio jedan od najgorih za reći. Možete li zamisliti da bi uobičajena hrana poput mešavine mleka i meda mogla biti uzrok dugotrajne i najbolnije zastrašujuće smrti?

Skafizam je perzijska tehnika pogubljenja koja se sastojala od zarobljavanja žrtve u prostoru između dva mala čamca ili dva izdubljena stabla drveta. Bespomoćni čovek bio bi vezan unutar prostora između čamaca na takav način da glava, ruke i stopala ostanu napolju.

Mešavinom meda i mleka osuđeni je morao nasilno da popije sve dok ga nije dovelo do dijareje. Nakon toga, žrtva bi bila prisiljena da povrati, šireći smešu po celom licu, grudima i nogama. Tada bi osobu ostavili na suncu ili je odveli u rezervoar za vodu ili močvaru.

U roku od nekoliko sati oko njih bi se skupili rojevi insekata koji bi se naselili u gustim oblacima oko lica i peckali po očima, nosu i ustima. Kao što bi se pojavile muve i pacovi koji bi počeli da ih napadaju, jedući povraćku od mleka i meda.

Evo šta čini skafizam najstrašnijim oblikom pogubljenja: U ovom metodu mučenja žrtve bi umirale na užasan i bolan način.

Da stvar bude gora, dodatni med i mleko prskali su se na meke delove tela, posebno na anus i genitalije. Ostali insekti bi počeli da grizu te meke delove, noseći sa sobom bakterije iz fekalija. Očekivano, od ovih ugriza bi se zarazili.

Posle nekoliko dana, ove rane bi počele da gngnoje, dodajući još jedan sloj privlačnosti drugim insektima, razmnožavajući crve u svom telu. Ti crvi bi počeli da jedu meso, unoseći više bolesti u telo osobe.

Posle toga, ti insekti i druga gamad bi se popeli u telo i počeli da se interno gnezde po organima. Žrtva bi na kraju popustila sporoj, bolnoj smrti uzrokovanoj ubodima i zaraznim ranama. Ponekad bi delovi organa izlazili iz njegovog tela kroz rupe na koži.

Skafizam potiče od grčke reči "skafe", što doslovno znači "izdubljeno". I to čini dobar posao u prenošenju dvostrukog značenja iza strašne kazne. Ne samo da su čamci bili šuplji, već i žrtva kad se kazna završila.

Da bi produžili smrtni bol, mleko, med i voda više puta su prskali po telu osobe, a neki su ih sipali u usta. Stoga je kažnjeni imao male šanse da umre od žeđi ili gladi.

Ako je zločin bio težak, stražari bi nastavili prisilno hraniti mlekom i medom, dan za danom. Najvažniji, a užasni deo skafizma bio je da vam ni po koju cenu nije dozvoljena prirodna smrt.

Smrt skafizmom - neslavno pogubljenje drevnog perzijskog vojnika Mitridata:

Najzloglasnija priča o skafizmu je pogubljenje Mitridata, koji je bio mladi persijski vojnik u vojsci kralja Artakserksa II. Navodno je ubio Kira, mlađeg brata kralja Artakserksa II.

404. pre Hrista umro je persijski kralj Darije II, ostavivši za sobom dva sina Artakserksa i Kira. Artakserks je bio najstariji i preuzeo je ulogu kralja, ali Kir je želeo moć, pa je izazvao svog brata Artakserksa. 401. pre Hrista, održan je rat između dvojice braće u bici kod Cunake i Mitridat je strelom slučajno pogodio Kira na bojnom polju.

Artakserks je obećao da će nagraditi vojnika, ali samo pod jednim uslovom. Svi moraju pomisliti da je kralj Artakserks II taj koji je ubio Kira kako bi mogao da osigura svoju moć.

Kasnije je Mitridat zaboravio na savez, i na banketu se Mitridat hvalio da je upravo on ubio Kira. O tome je obavešten kralj Artakserks i odmah je kaznio Mitridata osuđujući ga na smrt skafizmom zbog izdaje.

Plutarh, drevni grčki esejista, filozof i biograf, napisao je u svojoj knjizi "Život Artakserksa" da je Mitridat preživeo ovo užasno mučenje čitavih 17 dana dok konačno nije umro od teške infekcije.

Zaključak:

Skafizam smrtna kazna bila je predviđena za najgore zločine poput ubistva i izdaje u Perziji. Međutim, mnogi smatraju da je ta praksa čisto književni izum starogrčke književnosti.