Sve je prihvatljivije od toga da je Osvald ubio Kenedija! (VIDEO+FOTO)

Američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine u Dalasu - zvanično ga je ubio Harvi Li Osvald, ali, ako pitate Amerikance, to je slaba (i dosadna) "teorija".

Zvanična verzija o tome da je usamljeni strelac ubio Kenedija, da bi sutradan u policiji i sam bio ubijen od strane Džeka Rubija pod slabo razjašnjenim okolnostima, nikada nije zaživela u većini američke nacije. U jednoj od novijih teorija Vilijem Kuper tvrdi da je Kenedija, zapravo, ubio vozač njegove limuzine.

Kuperova teorija glasi da je vozač, agent tajne službe Vilijem Grir, kriv za ubistvo pošto se na snimku atentata vidi kako se okreće na svoju desnu stranu i gleda prema Kenediju. Ni za ovu teoriju ne postoje dokazi, iako je vozač često kritikovan nakon ubistva zbog svojih postupaka tog dana pošto nije odmah ubrzao auto i napustio mesto atentata.

S druge strane, Bonar Meninger u svojoj knjizi tvrdi da je Kenedija pogodio metak koji je slučajno ispalio tajni agent Džordž Hiki. On je navodno reagovao nakon prvog pucnja Lija Osvalda u kolima iza Kenedija, ali je nespretno rukovao oružjem pa je metak pogodio Kenedija u glavu?!

To je kasnije sakriveno uz dozvolu Roberta Kenedija i ostatka porodice, da se CIA i američke službe ne bi kompromitovale. Taj metak trebalo bi da objasni teoriju jednog "šetajućeg metka" koji je, kako je tvrdila zvanična istraga, "šetao" po Kenedijevom telu, mada su mnogi tvrdili da je bilo više metaka.

Postoji i bizarna (ali citirana i čitana) teorija koja se odnosi na građanina Lija Stivena Vita koji na snimcima zabeleženim tog dana stoji sa otvorenim kišobranom, iako nije bilo kiše. Neki medijski istraživači smatraju da je reč o signalu ubicama, ali postoji i objašnjenje - Vit je držao kišobran otvoren u znak protesta zbog toga što je Kenedijev otac podržavao britanskog premijera Nevila Čemberlena, koji je bio naklonjen nacistima i uvek sa sobom nosio crni kišobran.

Džejms Reston mlađi, publicista i sin čuvenog novinara Džejmsa Restona, tvrdi da Džon Kenedi i nije bio meta Li Harvi Osvalda, već je to bila osoba koja je sedjela na prednjem sedištu predsedničke limuzine – guverner Teksasa Džon Koneli, koji je ranjen metkom koji je prošao kroz Kenedijev vrat. Ovu tezu Reston je prvi put izneo još 1988. godine u obimnoj biografiji teksaškog guvernera. Tome je bila posvećena jedna naslovna strana poznatog nedeljnika "Tajm", ali nije izazvala veliku pažnju.

 

Osvald je mrzeo Konelija jer ovaj nije želio da ispravi nepravdu koja mu je nanesena. On je nakon trogodišnje službe u vojsci kao marinac sporazumno (časno) otpušten, da bi otpusnica naknadno bila preinačena u "nečasno otpuštanje".

Koneli je tada bio sekretar Ratne mornarice i nije reagovao na Osvaldovu molbu.

Omiljena teorija onih koji sumnjaju u zvaničnu verziju ubistva, a takvih po svim anketama u SAD ima mnogo, jeste da iza svega stoje masoni.

Lindon Džonson, koji je nasledio Kenedija, navodno je bio mason, pa ga neki ljubitelji teorije zavere stalno dovode u vezu sa ubistvom, iako niko nije pokazao nijedan dokaz.

Postoji i teorija da iza svega stoji Džo Di Mađo, čuveni igrač bejzbola i prvi muž Merilin Monro. Navodno, posredi je bila osveta. Džon i Robert Kenedi bili su u jedno vreme u vezi sa slavnom glumicom, a moguća varijanta je i da je Kenedijevo ubistvo bila odmazda za ubistvo najpopularnije svetske plavuše.  Neki crtači popularnih stripova zbog toga su smatrali da je Di Mađo naredio Kenedijevo ubistvo?!

Naravno, tu si i klasične teorije, prema kojima su Kenedija ubili Sovjeti, CIA i Kubanci. Najbizarnija terija svih vremena iznesena je u knjizi "Ko je ubio Kenedija" autora Boba Kalahan i Marka Cingarelija, koji tvrde da je Li Osvald ubio američkog predsednika zato što su njegovi psihički problemi bili izazvani šećerom iz gaziranih napitaka?! Ova teorija se oslanja na činjenicu da je Osvald odmah poslije ubistva popio zaslađeni gazirani napitak.

Najuporniji poklonici teorije zavjre čak smatraju da je bila reč o ekspoziji?! Oni skreću pažnju na oblak dima koji se pojavio sa leve strane Kenedija, iako ni on ni njegova supruga Džeki nisu bili pušači. Reč je, tvrde oni, o reakciji na neku ekspoziju.

Svoje mesto u redu za slavu traže i poklonici vanzemljaske zavere. Naime, u knjizi "Proslava slobode" Vilijam Lester tvrdi da dokumenti CIA, koje je dobio na osnovu Zakona o dostupnosti podataka, pokazuju da je Kenedi tražio da mu se otkriju dokumenti u vezi sa vanzemaljcima i to svega deset dana pre smrti. Oni tvrde da je Kenedi ubijen zbog toga što je želeo da otkrije istinu o vanzemaljcima.

Od svih tih teorija tačna je, za sada, samo biografija Džona Kenedija. Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Harvard. Njegov otac bio je jedna od najuticajnijih ličnosti savezne države Masačusets i izvesno vreme ambasador SAD u Londonu. Kenedi je odlikovan u vojsci SAD tokom Drugog svetskog rata. Kao već afirmisani novinar izabran je za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1947. godine, a pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa.

Na predsedničkim izborima 1960. godine, kada je i postao predsednik, protivkandidat mu je bio republikanac Ričard Nikson.

Kenedi je važio za istaknutog borca protiv rasizma, a učesnik je i čuvene "kubanske krize", kada su on i sovjetski lider Nikita Hruščov, u poslednjem trenutku, sprečili nuklearni rat supersila.

Jedna stvar polako postaje sigurna i najverovatnija u celoj priči oko Kenedijevog ubistva - verovatno nikada nećemo saznati pravu istinu.