Tačan broj sekti koje deluju na području Srbije se ne zna, ali sve više zabrinjava stručnjake, a ove su najopasnije!

Jedan od uslova za stabilno i zdravo društvo predstavlja pravilno formirana kolektivna svest. Pored uobičajene kolektivne svesti, koja se smatra pozitivnim pokretačem države i društva, postoje i patološki oblici kolektivne svesti (u koje se ubraja i sektaška svest), koji se rađaju kao nametnuti oblici pojedincima i grupama, a radi uspostavljanja kontrole državnih institicija, pa i same države.

Ono što je šezdesetih godina izgledalo novo i zapanjujuće, devedesetih je postalo tragična svakodnevica. Gotovo da ne prođe ni nedelja bez nekog novinskog članka ili televizijskog izveštaja koji razotkrivaju destruktivne aktivnosti ovog ili onog kulta ili sekte.

Pojam “sekte” je i dan danas dvosmislen: čini se kako reč dolazi do latinskog glagola koji znači “odvojiti” ali stručnjaci se danas slažu u tome da se tu vidi koren glagola “slediti”. Naime, reč sekta dolazi od sequi, što znači slediti, pratiti. U početku sekta je bila neutralan pojam za jednu manjinsku grupu koja bi dolazila u konflikt sa većinom. Taj pojam se najčešće koristio u antičkim filozofskim krugovima, opisujući manje filozofske grupe.

Dakle, pod ovim pojmom se podrazumeva, izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Termin je prvi put upotrebljen 1931. godine, da bi opisao novoformirane verske grupe koje su se odvojile od svojih matičnih religija zbog neslaganja oko verovanja ili ideologije. Danas, ovaj pojam se mahom upotrebljava u kontekstu destruktivne grupe. Ta reč je definitivno u sadašnje vreme dobila potpuno novo značenje, postavši sinonim za nešto što je mračno i zlo, što se prezentuje kao sociopatološka društvena pojava.

Najnovija definicija koja se trenutno eksploatiše u krugovima Evrope navodi da je sekta svaka socijalna grupa koja, bez obzira na način registracije, formu organizovanja i broj članova, vrši manipulaciju znanjem, neznanjem ili situacijom slabosti pojedinaca izazivajući kod njih fizičke ili psihičke posledice. U tome je njihova opasnost koju je Evropa primetila i na osnovu toga proširila i svoje krivično zakonodavstvo uvodeći krivično delo mentalne manipulacije, da bi verska prava i slobode, koja su zagarantovana, Ustavom ograničila: da verska prava i slobode služe, a da ne štete. U pitanju su grupe sa čvrstom organizacijom koje rešavaju probleme finansiranja, primanja novih članova, obrazovanja, ali koje ujedno mogu biti uzrok podele rada i nejednake raspodele moći. Osnovno obeležje sekti je da čvrsto slede svoja uverenja.

Veliki talas sekti se pojavio tek 1950-tih kad je život zapadnjaka postao hladan i povučen. One su nudile utočište za usamljene – iluziju pripadanja, porodice, zajedništva, delovanja usmerenog ka nekom višem cilju. Masovno širenje sekti se dogodilo tek u novije vreme, sredinom XIX veka, kad su industrijalizacija i sekularizacija potisnule veru u drugi plan. U tom razdoblju „nestabilnosti i krize“, sekte su ljudima ponudile odgovore na pitanja, istinu, sigurnost, zajedništvo, ravnopravnost. Sekte su ljudima ponudile privid smisla, svrhe i smera, što je mnogima bilo teško pronaći negde drugde, ili u sebi samima.

Velika brojnost sekti, dobra organizovanost i upornost da pridobiju što veći broj članova, dovoljan je razlog da se društvo brine za svoju bezbednost. Sekte deluju razorno po pojedinca, porodicu, društvo i državu. Izazivaju unutrašnji odliv mozgova, koji je mnogo opasniji od onog spoljašnjeg. Pri spoljašnjem odlivu mozgova jedna zemlja je svesna da pojedince koji su je napustili nema više na brojnom stanju i da na njih ne može računati. Pri unutrašnjem odlivu mozgova ljudi postoje na brojnom stanju, na njih se računa, ali će oni u presudnom trenutku izdati svoju zemlju.

Prvi problem sa kojim se susreće bezbednost u domenu sekti je socijalnog karaktera, samim tim što društvo predstavlja „najpolodnije tlo“ za razvoj sekti ono predstavlja i njihov primarni cilj. Kako nijedno zlo ne dolazi samo, tako ni sekte ne dolaze bez popratnih negativnih efekata. Destruktivne sekte pospješuju razvoj drugih sociopatoloških pojava samim svojim učenjima. Prva stvar koju oni čine jeste napad na stub društva – porodicu. Dezintegracija porodice za njih predstavlja ključ uspeha. To dovodi do nasilja u porodici, preživljavanje trauma, pa i do ubistava. Tako uništena porodica ne može da deluje kao cjelina i ona se doslovno raspada. Tada sekta širi i produbljuje svoj napad kroz vrbovanje ostalih članova porodice i sl. Vrbovani član odbacuje porodicu, samo ćuti ili mnogo priča, menja ishranu, roditelje smatra suvišnim, ima novo društvo itd.

Zlostavljanje dece (predškolskog i školskog uzrasta) čiji su roditelji ili bar jedno od njih pripadnici sekte predstavlja gorući društveni problem. Roditeljskom pripadnošdu sekti ugroženo je pravno – socijalni status deteta koji se kreće od klasičnog zlostavljanja i zanemarivanja do podvrgavanja dece specifičnim režimima ishrane, nedopuštanje primene određenih medicinskih procedura, već korišćenje alternativnih načina lečenja koje preporučuje sekta. Neretko, sekte zabranjuju deci da se igraju sa drugom djecom, dozvoljavaju im igru sa posebnom vrstom igračaka, zabranjuju proslavu rođendana, posećivanje muzeja, luna parkova, obdaništa i sl. U slučaju satanističnih sekti imamo pojavu mučenja dece koristeći životinje, prisiljavanjem da jedu vlastite fekalije, seksualna napastvovanja i na kraju ubistva.

Destruktivne sekte u društvu pouspešuju i razvoj prostitucije. Prosjačenje, skitničarenje, vandalizam, narkomanija, alkoholizam svrstavaju se takođe u opus delovanja sekti. Brojni su slučajevi mladih ljudi (nekoliko desetina miliona) koji su pali pod uticaj destruktivnih sekti i okončali svoj život u duševnim bolnicama, psihijatrijskim ustanovama i na ulici.

One samoubistvo u svojim doktrinama smatraju krajnjim i završnim uzvišenim ciljem kojim se postiže pročišćenje i besmrtnost duha, oslobođenje od ovozemaljskih grehova i spasenjem od apokalipse. Sva ova samoubistva karakteriše odsustvo svesne odluke. Kod ovih samoubistava donosi se odluka izvan individue i agresivno joj se nalaže da se suicid izvrši. Ovo se dešava u stanju kvalitativno izmenjene svesti, psihotičnoj dezintegraciji, strahu od kazne zbog grešnosti prema sekti, itd. Vrlo često ovim ubistvima prethode monstruozna ubistva nedužnih žrtava.

Nažalost, ni Srbija nije pošteđena krivičnih dela koja su neposredna posledica pripadnosti nekoj sekti ili su u većoj ili manjoj meri u vezi sa sektama. Činjenica je da je najviše dostupnih podataka o zločinima koji sadrže kultne i ritualne elemente dostupno iz tzv. anglosaksonskog sveta. Ovo, međutim, nikako ne znači da se u ostatku Evrope i sveta dešava manje ovakvih zločina.

Pored svih nesumnjivih prednosti koje internet sa sobom donosi, on se može sagledati kao jedinstvena prilika za bilo koga da plasira ili usvoji praktično bilo koje učenje ili sistem vrednosti – pritom bez bilo kakve kontrole. Stvorili su se uslovi za pojavu samoiniciranih i samozadovoljnih gurua, koji bez pripadnosti bilo kom konkretnom ekstremističkom ili ezoterijskom pokretu propagiraju različita učenja koja su sve učestalije kriminalnog ili destruktivnog karaktera.

Veću pažnju treba posvetiti samoj vrsti učenja koje šire, nego na pretpostavke koliko sekti u Srbiji ima. Verovanja i učenja sekti su dostupna svima na internetu, društvenim mrežama raznim portalima preko kojih osim informisanja ljudi i pristupaju istim. Veliki problem ali i lake mete su mlađi korisnici određenih platformi koji se susreću sa obiljem ponuda i tumača tih ponuda, zatim takozvanih lajf koučeva… Član Evropske federacije za praćenje rada sekti Zoran Luković je ukazao da su sekte danas neformalne grupe, a ne organizacije na koje je svet navikao, i da svoje ideje promovišu na društvenim mrežama i sličnim platformama i samim tim vrbuju svoje članove.

Tačan broj sekti koje deluju na području Srbije se ne zna, ali sve više zabrinjava stručnjake. Mladi, usamljeni ljudi su sve češće meta raznih verskih posrednika. Uprkos informaciji da je broj sekti opao u poslednjih desetak godina stručnjaci upozoravaju da to nije istina i da su lovci na duše i dalje izuzetno aktivni. Njihov rad i vidljivost su prikriveni na sve načine, a tehnike manipulacije i vrbovanja usavršene. Zabrinjavajuća je i činjenica da se sektolozima mesečno u proseku obrati i do pet porodica sa sumnjom da je njihov član u dodiru sa nekim verskim kultom.

Sama država ne prati rad registrovanih i neregistrovanih verskih zajednica a ni u policiji ne postoji odeljenje koje se bavi sektama. Ne treba se zavarati podatkom da je određena sekta registrovana i misliti da je time bezopasna. Među registrovanim su uglavnom pseudohrišćanske sekte za koje se i ne zna kako su ispunile uslov za to. Za razliku od njih ni jedna dalekoistočna zajednica nije u registru sekti kao što je Hare Krišna. Sve je manje stručnjaka koji proučavaju sekte i koji pružaju pomoć onima koji žele da se oslobode iz „zarobljeništva“. Na meti su osim adolescenata i starijih osoba sve češće i osobe koje su tek osnovale svoju porodicu.

Najozloglašenije sekte u Srbiji

Crna ruža

Najrasprostranjenija i, prema navodima stručnjaka, ima više podružnica u svim većim gradovima po Srbiji. Za ovu sektu vezuje se žrtvovanje životinja, ispijanje krvi, ali i drugi krvoločni rituali, pa čak i ubistva. Crna ruža je najopasnija sekta, kako kod nas tako i u svetu. Nastala je iz Satanine crkve Antona Šandora la Veja i na našim prostorima se vezuje za ritualna ubistva i samoubistva. Što se tiče profila žrtava prosečne ličnosti ih ne zanimaju, njihove mete su mladi, povučeni ljudi, inteligentni, emotivni bez razumevanja od strane porodice, zlostavljani, razočarani i sl. Ukoliko vas pripadnici Crne ruže smatraju pogodnim da bi mogla da vas očara svojim neverovatnim ponudama sigurno će vas naći i doći do vas. U početku najčešće i ispunjavaju svoja obećanja da bi nedugo zatim sve to „nadoknadili“, uzevši vam sav novac iz kuće ubeđujući vas da postupaju ispravno i da vas na kraju čeka nagrada, što je naravno smrt.

Hare Krišna

Kao mnoge druge istočnjačke sekte i pokreti tako je i ovaj pokret iz Amerike došao u Evropu i na naše prostore. Osnivač ovog pokreta je Prahupada koji je 1966.godine iz Indije došao u Ameriku. U Njujorku je počeo da se druži sa hipicima i da im propoveda svoje učenje, terajući ih da se odreknu dotadašnjeg načina života.

Kod nas, svoje učenje šire prodajom pa čak i besplatnim deljenjem knjiga, organizovanjem predavanja i koncerata, da bi lakše pridobili nove članove. Govore da je Isus Hristos jedan od njihovih učitelja.

Red istočnog hrama

Vrsta satanističke sekte, koja članove ima i u Srbiji. Osnivač modernog reda bio je bogati austrlijski industrijalac Karl Kelner, koji je navodno bio i mason visokog stepena. Njihov Hram mora biti sav u crvenom sa crnim zavesama na svakom prozoru i da se na svakoj zavesi nalazi heksagram i ruža sa pet listova..Članovi se navodno „pričešćuju“ za oltarom tako što uzimaju kolač pomešan sa svežom krvlju mačaka, pasa, zečeva, petlova i drugih životinja.

Satanina crkva

Prva zvanična satanistička crkva u svetu. Članovi ove sekte slave Satanu, a orgije i bludničenje su navodno svakodnevni deo njihovih rituala. Osnivač je Šandor Levej, Amerikanac mađarskog porekla. Satanisti ritualno žrvtuju životinje na svojim skupovima, na kojima se takođe drogiraju, orgijaju, opijaju a uz veličanje Lucifera-Satane.

U Srbiji su se počev od kraja prošlog veka pa do danas desila mnogobrojna ritualna ubistva koja su po svom stepenu brtualnosti i odabiru žrtava ukazivala da se radi o sektaškim obredima.

Živimo u doba slobode i demokratije, gde se propagira da svi imamo prava na odabir onoga što želimo da budemo, onoga u šta želimo da verujemo. Odabir životnog pravca je lični čin koji se bazira na dobrovoljnosti, koji je nastao iz slobode, a ne manipulativnim pridobijanjem članova u svrhu lične, materijalne, radne ili neke druge koristi. Sloboda podrazumeva i granice. Sve ono što je dobro i nikome ne želi da učini zlo ima pravo na slobodu.