U novosadskoj govornici osvanuli predmeti koji podsećaju na stravičan zločin! Sve je ovo delo jednog Slobodana!

Slobodan Sušnjević, tradicionalno 6. aprila (na dan kada je srušena Narodna biblioteka tokom bombardovanja Beograda 1941.) popunjava rupu koja је ostala da zjapi tako što uvek na nekom drugom mestu u gradu postavi malu besplatnu bibІioteku, reči su njegove nekadašnje koleginice Andree.

Podsetimo se da Beogradske biblioteke u Drugom svetskom ratu doživele su pored ogromnih razaranja biblotečkog fonda, nametnutu transformaciju i rad u neuslovnim prostorima, što je imalo za cilj da se njihova aktivnost i rad usmeri u korist nacističke i kolaboracionističke propagandne mašinerije, koja je delovala pod uticajem kulturne politike, koja se oslanjala na ideološke postulate nacizma, nacionalizma, ksenofobije i antimodernizma.

Nacionalizam, odnosno uska interpretacija nacionalizma ( kao „sublimisana težnja za povratkom, nazovi izvornom i neukaljanom vrelu srpske duhovnosti”), koji je bio zajedničko obeležje navedenih tema, bio je ideološka osnova na kojoj se temeljila celokupna dirigovana kultura, dakle i celokupna književna produkcija, a time i bibliotekarska aktivnost.

Nije samo siromašna i nametnutna i stalno kontrolisana i cenzurisana, književnost obeležila period Drugog svetskog rata u Beogradu, već je na ta obeležja uticala i devastacija pojedinih kulturnih institucija od nacionalnog značaja, pre svih velikih beogradskih biblioteka, koje su bile riznice pisane reči, ne samo na srpskom već i na drugim jezicima. Gledano u tom kontekstu tužne sudbine beogradskih biblioteka, možda je najprimereniji pokazatelj stanja u kulturi Beograd u periodu rata i okupacije.

I dok je Narodna biblioteka, tokom celog perioda okupacije bila onesposobljena da se bavi svojom izvornom delatnošću, u Beogradu su ovu sudbinu izbegle dve značajnije biblioteke, Gradska biblioteka i Univerzitetska biblioteka, koje su bile u mogućnosti da veći deo rata čitaocima pozajmljuju knjige i periodiku.

Srpsku prestonicu na samom početku okupacije obeležilo je užasno razaranjea Narodne biblioteke u Beogradu, koja je u vazdušnim napadima snaga Luftvafe u noći između 6. i 7. aprila 1941. godine, bila pogođena zapaljivim bombama, što je dovelo do uništenja gotovo celokupnog njenog fonda. U tom zločinačkom aktu nisu stradale samo mnogo decenija sakupljene vredne knjige i druge publikacije, kojih je prema nekim podacima do 1941. godine bilo gotovo 600.000, već i neprocenjivo kulturno blago (stari srpski rukopisi, povelje i dokumenti), celokupna štampa iz perioda između 18. i s početka 20. veka, i nebrojene prepiske, mape i geografske karte.

Šteta koja je bila ogromna i nenadoknadiva, a u njoj je na zgarištu u pepelu završilo oko 350.000 knjiga i oko 500.000 različitih svezaka.