Veštačka inteligencija otkriva ko je izdao Anu Frank, to niko nije očekivao!

Bliži se kraj višegodišnje istrage čiji je cilj da se, najsavremenijim forenzičkim metodama, utvrdi ko je 1944. godine nacistima otkrio mesto gde se sa svojom porodicom skrivala legendarna devojčica Ana Frank.

Istragu predvodi penzionisani agent američkog FBI Vinsent Pankok koji kaže da će nalazi njegovog tima biti obelodanjeni u knjizi koja će se pojaviti naredne godine.

On dodaje da se istraga vodila na isti način kao što je to slučaj i u savremenim zločinima gde policija “tapka u mestu” pa su potrebni novi dokazi kako bi se krenulo sa mrtve tačke. Takođe, jedna od metoda je i upotreba veštačke inteligencije.

Inače, Ana Frank je jedna od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta. Za vreme skrivanja od nacista napisala je knjigu – Dnevnik Ane Frank.

Rođena je u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj, ali je veći deo života provela u Amsterdamu. Bila je državljanin Nemačke do 1941, kada joj je oduzeto državljanstvo po Nirnberškim zakonima. Postala je poznata posle smrti, zahvaljujući objavljivanju njenog dnevnika. U njemu je opisala život tokom skrivanja za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Anina porodica se 1933. preselila u Holandiju koju je nacistička Nemačka okupirala 1940. Kada su 1942. godine progoni Jevreja postali učestaliji, Frankovi su se sakrili u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Ota Franka — Tajno skrovište. Nakon dve godine njihovo sklonište je otkriveno na osnovu dojave, a Frankovi, Van Pelsovi i Fric Pfefer deportovani su u logore. Ana je umrla sedam meseci kasnije od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.

Anin otac, Oto Frank, koji je jedini preživeo rat, vratio se u Amsterdam i pronašao dnevnik svoje ćerke. Dnevnik, u kome je Ana beležila svoje misli od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944, objavljen je 1947. godine u originalnoj i delimično skraćenoj verziji na holandskom jeziku.

Pod lupom istrage, kako izveštavaju holandski mediji, našlo se tridesetak osoba koje su imale ili mogle da imaju informaciju o mestu skrivanja Ane Frank.

Mada je Ans van Dijk svojevremeno priznala da je kriva za hapšenje 145 ljudi, uključujući i svog brata i članove njegove porodice, zbog čega je pogubljena 1948. godine, ni napori istraživačkog centra Kuće Ane Frank, kao ni policijske istrage, nisu do sada urodili pozudanim odgovorima na brojna pitanja u vezi sa porodicom Frank.

Nakon rata holandska policija je, na insistiranje Ota Franka, pokrenula istragu o okolnostima otkrivanja Aninog skloništa. Njen otac sumnjao je u skladišnog radnika, ali za to nije bilo čvrstih dokaza.

Istraživanje koje je sprovela Fondacija Ana Frank, pre par godina se završilo zaključkom kako je Gestapo otkrio njihovo sklonište sasvim slučajno, a ne kao rezultat nečije dojave, kao što se prethodno mislilo.