Znate li zašto se kaže "žrtveni jarac"?

Taj obred je izvođen jednom godišnje, na dan oslobođenja od greha, po ustaljenom ceremonijalu.

Na mesto obreda dovodili su živog jarca. Zatim bi, pred iskupljenim narodom, uz ritualne reči, prvosveštenik stavljao obe ruke na jarčevu glavu i time simbolično prenosio na njega grehove celog naroda. Nakon toga bi ga izgonili u pustinju da tamo skapa od gladi i žeđi - zajedno sa ponesenim gresima.

Tako je nesretni jarac, ni kriv ni dužan, iskupljivao tuđe, kolektivne grehove. On je, zapravo, bio žrtvovan da bi se drugi oslobodili od grehova za počinjena nedela i nepravde koje su u toku godine nanosili bližnjima.

Drevni jevrejski ritual žrtvovanja jarca radi iskupljivanja kolektivnih grehova odavno već ne postoji. Ali među ljudima i dalje postoji običaj da se zajednička krivica, za neuspeh u nekom poduhvatu i sl., svali samo na jednog člana kolektiva. Taj se, onda, naziva žrtveni jarac.

U vezi sa frazemom žrtveni jarac može se postaviti i pitanje zašto je među svim životinjama za žrtvu izabran upravo jarac, zašto se baš na njega prenose ljudski gresi.

Odgovor na to pitanje može se naći u mitologiji mnogih naroda, pa tako i u našoj. Prema narodnim verovanjima u nas, jarac je postao od đavola. Zato se u narodnim pričama đavo najčešće i pretvara u jarca. Osim toga, jarac je oličenje i drugih zala: raskalašenosti, razbludnosti i sličnih. Otuda su i satiri u starogrčkoj mitologiji prikazivani kao kozonogi i dlakavi demoni, koji su čak i oblikom ušiju podsećali na jarca. Jarac je, dakle, sam po sebi grešan, pa je onda najlakše bilo na njega preneti tuđe grehove.