Da li stavljati zimske gume na prednje ili zadnje točkove? Evo šta kažu iskusni vozači

Zamislimo situaciju u okviru koje smo (hipotetički) zaboravili da proveravamo gume tokom dugog vremenskog perioda. Zatim zamislimo da su dva pneumatika pohabanija i da zahtevaju zamenu. Šta raditi, montirati nove gume na prednje ili zadnje točkove? Odgovor na ovo pitanje postoji.

Na prvom mestu, ovaj problem je poslovično vezan za automobile koji imaju sve četiri gume istih dimenzija. 

Ukoliko vozite sportski model s prednjim i zadnjim gumama različitih specifikacija, ovo se ne odnosi na vas. Naravno, u svakom slučaju je najbolje zameniti sva četiri pneumatika, pišu Vrele Gume.

Međutim, mnogi vozači će zameniti samo istrošene gume novim, i biće „zadovoljni“. Ipak, stvari nažalost nisu tako jednostavne. 

Ako su pohabani pneumatici na prednjoj osovini, prosta zamena novim će sve rešiti? Odgovor je – neće. Suprotno široko rasprostranjenom verovanju, stavljanje novih guma na prednje točkove nije dobra ideja. 

Mada intuicija možda sugeriše suprotno, radi se o čistoj fizici, a s njom nema šale, jer ona obično uvek izađe kao „pobednik“.

Šta to nije u redu s montiranjem novih guma na prednje točkove? Do problema dolazi prilikom vožnje na vlažnom asfaltu, kada prednje gume imaju najbolji mogući profil i gaznu površinu (nove su, zar ne?), što znači da će efikasno nastaviti da izbacuju vodu prema nazad i sa strane. 

Ovo ne bi bio problem da su i zadnje gume istog profila i dubine šare. Međutim, ako su zadnji pneumatici već dostigli polovinu svog radnog veka, doći će do „akvaplaninga“.

Do ovog fenomena dolazi iznenada i može se desiti u trenucima kada ne obraćate dovoljno pažnje na put, ili kada nema dovoljno prostora i vremena za rešavanje situacije.

Drugi problem se odnosi na stabilnost i balans vozila. Proizvođači ulažu ogromne napore i resurse da bi osigurali da se automobili ponašaju predvidivo. 

U slučaju većine vozila, kada izgube prijanjanje imaju tendenciju ka podupravljanju, dok druga prirodno gravitiraju ka preupravljanju. 

Neki bi ovde mogli da kažu „meni je preupravljanje u redu, podupravljanje je to koje je nepoželjno“. Međutim, ono što moramo uzeti u obzir je činjenica da do ovakvog ponašanja automobila (podupravljanja i preupravljanja) dolazi kada je vozilo dovedeno do limita, na ovaj ili onaj način. 

Drugim rečima, govorimo o „iznenadnom preupravljanju“, koje je značajno opasnije od progresivnog podupravljanja.

Mada ni podupravljanje nije „zabavno“, lakše ga je osetiti i lakše je suprotstaviti mu se. Pored toga, takođe je intuitivno lakše izboriti se s podupravljanjem. 

Sve što treba da uradite je da usporite, što će većina ljudi instinktivno i uraditi, a ujedno se morate uzdržati od dodatnih pokreta na volanu, što je takođe deo instinktivne reakcije, ali ovoga puta negativne, jer to situaciju može samo da pogorša.

Stvari su drugačije kada je reč o preupravljanju, jer se mora „kontrirati“, a zatim sve zavisi od tipa vozila koje vozite i razloga zbog koje je uopšte izgubljeno prijanjanje zadnjeg dela vozila.

Kod automobila s pogonom na zadnje točkove, ili onih s integralnim pogonom gde je akcenat stavljen na zadnju osovinu, rešenje bi moglo da dođe u vidu smanjenja gasa i pokušaja da se kontroliše proklizavanje, nakon inicijalne „kontre“ na volanu. 

Kada je reč o vozilima s prednjim pogonom, ne smete podići stopalo s papučice gasa u slučaju da se izgubi prijanjanje pozadi, jer ono što želite je da iskoristite snagu motora da biste „ispravili“ automobil.

Nakon što smo objasnili ovaj deo, jasno je zašto proizvođači više vole da im vozila gravitiraju ka podupravljanju nego da postoji rizik od iznenadnog preupravljanja.

Da se vratimo na gume. Ako montirate nove pneumatike na prednju osovinu i ostavite donekle istrošene ali i dalje upotrebljive na zadnju, vaše vozilo će biti sklono iznenadnom preupravljanju. To se može desiti na vlažnom, mokrom i kolovozu prekrivenom snegom ili ledom.

Dok prednja osovina obavlja zadatak upravljanja i većeg dela kočenja, zadnja je ona koja održava vozilo stabilnim na putu, bilo da vozimo pravolinijski, pretičemo ili se približavamo krivini. 

U svakoj od ovih situacija automobil ima „ugrađen“ balans koji može biti poremećen agresivnim ili nekorektnim stilom vožnje, ali i upotrebom istrošenih guma na zadnjim točkovima, odnosno novim na prednjim.

Ovakvih objašnjenja od strane brojnih eksperata za gume i trkačkih vozača ima čitavo mnoštvo. To možemo potvrditi i iz sopstvenog iskustva, jer se iznenadno preupravljanje može pojaviti bez obzira na snagu motora i bez obzira na broj pogonskih točkova.

Sve o čemu treba da brinete je da su sve četiri gume u kontaktu s asfaltom u isto vreme, usmerene tamo kuda vi to želite.

Dakle, šta je zaključak? Ako posedujete automobil s prednjim pogonom, na kojem su gume na prednjoj osovini pohabane i potrebna im je zamena, montirajte novi par na zadnje točkove, a stare stavite napred, u isto vreme ih „rotirajući“, tako da zadnju desnu stavite u prednju levu poziciju, a zadnju levu u desnu prednju poziciju. 

Ukoliko vaš automobil raspolaže zadnjim pogonom a prednje gume su zrele za zamenu, takođe nove stavite pozadi, a korišćene napred. „Rotacija“ se podrazumeva.

U slučaju da ste vlasnik vozila s pogonom na sve točkove, koje u isto vreme zahteva specijalne gume, poput BMW-ovih xDrive modela, ne preporučuje se upotreba miks novih i korišćenih pneumatika, jer to može da prouzrokuje probleme na diferencijalu.

Ukoliko kojim slučajem dođe do pucanja gume, naravno da ćete staviti onu rezervnu koju imate na raspolaganju, ali je imperativ da što pre zamenite pneumatike da biste izbegli eventualna mehanička oštećenja. 

Preporuka je da se proveri uputstvo za upotrebu vozila, da bismo se uverili da li ono zahteva poseban tip gume a ne samo preporučene dimenzije i marku.

Kod vozila s 4×4 pogonom, par novih pneumatika montirajte najpre na zadnje točkove, a zatim korišćene stavite na prednje.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI