"Povratak u budućnost" na polovini puta: Od novog sagledavanja demencije do jednog dana srpskog zelenaša

Ovogodišnji 49. Fest, koji se obuhvatajući preko 70 filmova u više programskih celina od 7. do 16 maja odvija pod sloganom „Povratak u budućnost“, na polovini je puta.

Organizatori kažu da je interesovanje veliko, a kao što su početak, u Sava centru, obeležili Rade Šerbedžija i Puriša Đorđević dobijajući „Beogradskog pobednika“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, te izvanredno ostvarenje sa Rejfom Fajnsom „Veliko iskopavanje“, kraj u Kombank dvorani će obeležiti istoimeno priznanje u rukama proslavljenog scenografa Miljena Kljakovića Kreke i dokumentarac o njemu „Kreka - lovac na snove“. A u međuvremenu, između ostalog, pred publikom su „Otac“, „Moja godina sa Selindžerom“, „Oaza“, „Bićemo zaboravljeni“...

Ovogodišnji 49. Fest, koji se obuhvatajući preko 70 filmova u više programskih celina od 7. do 16 maja odvija pod sloganom „Povratak u budućnost“, na polovini je puta.

Organizatori kažu da je interesovanje veliko, a kao što su početak, u Sava centru, obeležili Rade Šerbedžija i Puriša Đorđević dobijajući „Beogradskog pobednika“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, te izvanredno ostvarenje sa Rejfom Fajnsom „Veliko iskopavanje“, kraj u Kombank dvorani će obeležiti istoimeno priznanje u rukama proslavljenog scenografa Miljena Kljakovića Kreke i dokumentarac o njemu „Kreka - lovac na snove“. A u međuvremenu, između ostalog, pred publikom su „Otac“, „Moja godina sa Selindžerom“, „Oaza“, „Bićemo zaboravljeni“...

Fotkama protiv trovanja

Film „Minamata“ (r. Andrew Levitas) sa Džonijem Depom je priča o ratnom fotografu Vilijamu Judžin Smitu koji se nakon profesionalnih uspeh u Drugom svetskom ratu, povlači i otuđuje od svih. Isprva odbija poziv urednika magazina “Life“ da otputuje u Japan 1971. i istraži trovanje stanovnika ribarskog mesta poznatog kao Minamata. Ipak, kada ga pasionirana žena prevodilac pozove da ipak to učini, Judžin prihvata mogućnost da otkrije razorne posledice korporativne politike, kao i saučesništvo policije i vlasti. Naoružan samo sa svojom pouzdanom kamerom protiv moćne korporacije, Smit će morati da stekne iznevereno poverenje lokalne zajednice i napravi takvu fotografiju koja će ovu priču proširiti svetom.

“Otac” Florijana Zelera je, pomenimo, blistavom glumcu Entoniju Hopkinsu doneo drugog Oskara u karijeri. Svetska kritika nije štedela reči hvale za ovo ostvarenje koje je u ovom drugom delu “Povratka u budućnost” pred Festovom publikom. Kažu znalci i da je ovo film posle kojeg će se demencija gledati drugim očima… U središtu priče je osamdesetogodišnji Entoni, nemirnog duha koji na svoj način prkosno odbija pomoć negovatelja što mu ih ćerka En dovodi, budući da više ne može sama svakodnevno da se stara o njemu. Uz sjajnog Hopkinsa “u glavnoj ulozi” je i pitanje; koliko svog identiteta ima i može da zadrži čovek dok ga - hteo ili ne - svakodnevno preplavljuju plime i oseke sećanja. Film “Otac” je i svojevrsna vivisekcija demencije iz više perspektiva i uglova. Uostalom; šta je istina a šta iluzija, u smislu varke, i bez demencije…

I oni koji za književnost ne mare teško da su mogli, a da se ne sretnu bar sa nekom rečenicom ili misli kultnog pisca Dž. D. Selindžera koji je jedan od ključnih momenata filma “Moja godina sa Selindžerom” (r. Filip Falardeu). Film prati mladu Džoanu koja sanja da postane književnica, međutim devedesetih godina u Njujorku to nije nimalo lako. Naprotiv. Zapošljava se kao asistentkinja književne agentkinje Margaret, svesna da je to prilika koju mora maksimalno da iskoristi. Ostaje mirna kada telefoni neprestano zvone i puna samopouzdanja obračunava se sa staromodnom i tvrdoglavom šeficom. A u agenciji, čini se, sve se vrti oko samo jedne osobe - ostarelog, kultnog autora Džeroma Dejvida Selindžera, na čije poruke obožavalaca odgovara upravo ona

Promo

 

Veliko interesovanje pobuđuje i film “Oaza” Ivana Ikića, a u ovom drugom delu “Povratka u budućnost” publiku čeka i italijanski “Oče naš” (r. Klaudio Noce) čija se radnja dešava u Rimu 1976. godine. Lik po imenu Valerio je desetogodišnjak živahne mašte. Međutim, sve se preokreće kada sa majkom Đinom biva svedok napada terorističke grupe na njegovog oca Alfonsa. Od tog trenutka, strah i osećaj ranjivosti ostavljaju dramatičan trag na celu porodicu. Ali upravo u tim teškim danima Valerio upoznaje Kristijana, dečaka ne mnogo starijeg od njega. Osamljen, buntovan i bestidan, izgleda da se pojavio niotkuda. Taj sastanak, u leto ispunjeno otkrićima, zauvek će promeniti njihov život..

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI