NA NIŠANU LOVCA NA KOMUNISTE Openhajmer - film koji je osvojio 7 Oskara, ekranizaciji poznate biografije "razarača sveta"

Fim ''Openhajmer'' je ubedljivi pobednik sinoćne 96. dodele Oskara u Dolbi teatru, a najprestižniju nagradu u svetu filma je dodelila američka Akademija filmskih umetnosti i nauka i to u sedam kategorija - najbolji film, režija, glavni glumac, montaža, orginalna muzika, sporedni glumac i sinematografija.

Slavni režiser Kristofer Nolan uhvatio se u koštac sa likom slavnog i kontroverznog fizičara u ekranizaciji poznate biografije i stvorio filmski epos koji traje tri sata.

Julijus Robert Openhajmer bio je američki fizičar i ključna ličnost u Menhetn projektu, američkom programu za razvoj atomske bombe. Tokom Drugog svetskog rata na njemu je, direktno ili indirektno, u najvećoj tajnosti radilo skoro 150.000 ljudi.

Openhajmer je rođen 22. aprila 1904. u Njujorku u bogatoj porodici nemačko-jevrejskih imigranata, i razvio je veliko interesovanje za nauku u ranoj mladosti. Diplomirao je 1925. hemiju na Harvardu, a potom se zainteresovao za fiziku studirao na Kembridžu i doktorirao 1927. u Getingenu u Nemačkoj - sa 23 samo godine. Kasnije je postao redovni profesor fizike na Berkliju.

Moralna dilema

Prva atomska bomba je uspešno testirana 16. jula 1945. u blizini Alamogorda u Novom Meksiku. Openhajmer je prisustvovao ovom istorijskom događaju. Razmere razorne moći „njegove" atomske bombe ganule su ga i duboko potresle. Kasnije je citirao stih iz indijskog epa „Bhagavad Gita" (Pesma o blaženim): „Sada sam postao smrt, razarač svetova".

I zaista: Openhajmer je takođe bio ključan u pravljenju bombi koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki na kraju rata 1945. što je izazvalo ogroman broj mrtvih i razaranja. Openhajmer je bio toliko šokiran posledicama svog naučnog rada da se posle rata zalagao protiv daljeg razvoja bombi i postao jedan od najoštrijih kritičara politike naoružanja.

Život briljantnog i kontroverznog fizičara inspirisao je brojne biografije, dokumentarne filmove, serije, pa čak i operu.

Adaptacija nagrađene biografije

Čuveni reditelj Kristofer Nolan („Početak", „Denkerk", „Tenet"), koscenarista je i reditelj dugo očekivanog filma „Openhajmer". Film je zasnovan na knjizi Kaja Birda i Martina Džej Šervina, „Američki Prometej: Trijumf i tragedija J. Roberta Openhajmera", koja je nagrađena Pulicerovom nagradom. Nolan je od nezavisnog reditelja postao veliki majstor blokbastera: njegovi filmovi su zaradili više od pet milijardi dolara i dobili ukupno jedanaest Oskara i 36 nominacija, uključujući dve za najbolji film.

Projekat Menhetn

Krajem 1930-ih, nekoliko naučnika koji su pobegli iz Evrope u SAD verovalo je da bi nacisti mogli da iskoriste nuklearnu fisiju da naprave bombe. Ubedili su najpoznatijeg fizičara svog vremena Alberta Ajnštajna, koji je takođe emigrirao u SAD, da napiše pismo tadašnjem predsedniku SAD Frenklinu D. Ruzveltu.

U svetlu obaveštajnih izveštaja, a možda i zbog urgiranja Ajnštajna, odlučeno je da se ubrza razvoj atomske bombe. Time je počela trka protiv nacističke Nemačke.

U jednoj od ključnih scena filma, Openhajmer je pozvan pred Komitet za atomsku energiju američkog Senata baš kao što je bio „pravi" Openhajmer 1954. I uprkos tome što je proglašen nevinim, zbog svojih političkih stavova i veza sa simpatizerima komunista, Openhajmer je izbačen iz naučne zajednice i više nije imao pravo pristupa poverljivim stvarima, piše DW.com.

J. Robert Openhajmer je nastavio svoj rad kao teorijski fizičar i profesor i posle pedesetih godina. Godine 1963. dobio je nagradu Enriko Fermi za svoj doprinos teorijskoj fizici programa atomske energije kao kompenzaciju za diskriminaciju koju je doživeo pod Mekartijem, Luisom Štrausom i predsednikom Ajzenhauerom. Tada je već postao simbol sukoba između morala, nauke i politike.

J. Robert Openhajmer je ostao uticajna figura u fizici tokom svog života. Do smrti 1967. bio je direktor Instituta za napredne studije u Prinstonu, Nju Džersi. Njegovo nasleđe je kontroverzno do danas. Openhajmerova naučna dostignuća i moralna razmišljanja i dalje utiču na debatu o nuklearnom oružju i njegovom uticaju na društvo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI