Foto: IMDB
21.00 B92
Moj anđeo
Lizi Maning je razvedena i emocionalno nestabilna žena koja se bori za starateljstvo nad svojim 11-godišnjim sinom Tomasom. Teško joj je da uskladi posao i samohrano roditeljstvo. Oslanja se na pomoć svojih roditelja kojima često teško pada njeno ponašanje, a i njen bivši muž je stalno kritikuje zbog haotičnog životnog stila. Jednog dana, Lizi odlazi po Tomasa koji je na proslavi rođendana školskog druga. Prolazi po prostoriji, gleda decu u igri, i odjednom ostane zatečena kad ugleda 7-godišnju devojčicu Lolu, u svom svetu, i u njoj prepozna delić sebe. Ne može da je izbaci iz glave, pa se sprijatelji s Lolinom majkom Kler Bredli i želi da se Tomas sprijatelji s Lolinim bratom kako bi ona mogla što više da uđe u Lolin život. Uloge: Numi Rapas, Rebeka Bouer.
Foto: IMDB
00.00 Prva
Mali Marsovac
Pisac naučne fantastike, odskoro udovac, sasvim neočekivano stvara porodicu sa bliskom prijateljicom i dečakom koga je usvojio, a koji tvrdi da je sa Marsa. Novovenčani par ignoriše zdrave roditeljske savete od sestre udovca, ali im sledi niz neobičnih događaja koji ih navode na pomisao da su dečakove tvrdnje možda bile tačne... Uloge: Džon Kjuzak, Amanda Pit.
Promo RTS
13.30 RTS2
Kulturna baština Srbije: Crkava Sv. Mine u Štavi
Malo kome je danas poznato da je šire područje kuršumlijske opštine u davnoj prošlosti, a posebno u srednjem veku vrvelo od života i ljudskih aktivnosti. Obronci Kopaonika, obilje toplih i lekovitih izvora , a pre svega rudna bogatstva bili su zaslužni što je Srpska srednjovekovna država odavde crpela svoju ekonomsku moć. A tamo gde je bogatstvo i napredak, tu je i ljudsko stvaralaštvo svake vrste, koje uvek nadživi svoje stvaraoce. Jedan od retkih nemih svedoka prohujalih vekova napretka, slave, potom stradanja i ropstva, ali i nepresušne vere u opstanak i ponovni uspon i procvat je i malena crkva Svetog Mine u Štavi. Enterijer crkve Svetog Mine i danas izaziva snažne emocije kod posetilaca. Niko ne očekuje da ova, spolja gledano nevelika i jednostavna crkva, svojom unutrašnjošću zaseni mnogo veće građevine tog tipa. Sve zidne površine crkve bile su oslikane živopisom. Freskama su bili ukrašeni svi zidovi i svodovi priprate, naosa i oltarskog prostora. Na žalost živopis je teško stradao. Zub vremena tokom četiri stotine godina, dim sveća, požar, razaranja i nebriga oštetili su vanredna slikarska ostvarenja. Od požara najviše su stradali gornji delovi naosa i priprate. Ipak, na osnovu onoga što je sačuvano, bez sumnje se da zaključiti da su zografi štavske crkve veoma znalački i osmišljeno na relativno malom prostoru predstavili tematski i ikonografski sadržaj. Pažljivijom analizom zidnog slikarstva crkve Svetog Mine može se zaključiti da su u pitanju bili daroviti slikari, koji su i pre oslikavanja ove crkve, već bili afirmisani u svom umetničkom radu. Iako prekriven čađu, živopis posmatrača nagoni na razmišljanje, i pobuđuje želju da se ponovo vrati s nadom da će patina vekova uskoro brižljivom rukom stručnjaka biti očišćena i da će unutrašnjost crkve, konzervirana, zasijati nekadašnjim sjajem. Neme svedoke materijalne baštine neretko prate i usmena predanja koja su opstala kroz vekove. Svojom poetikom, jezikom i poukama o dobroti, ljubavi, praštanju, ova predanja predstavljaju nematerijalno nasleđe koje će opsatati samo ako ga sadašnja generacija prenese budućoj u svoj lepoti njegove narodne naracije. Takvo je i predanje i o ktitoru štavske crkve, Vojvodi Mrkši. Najzad, malo gde, kao u Štavi, groblje oko crkve, sa mermernim nadgrobnim spomenicima, pruža nauci mogućnost praćenja kontinuiteta sahranjivanja od srednjeg veka pa sve do novijeg vremena. Ako se ima u vidu da je u pitanju najkvalitetniji beli mermer, to opet svedoči o davnašnjoj ekonomskoj moći stanovnika Štave i iskonskoj težnji ljudi za lepim. Iako se u selu Štavi broj stanovnika već decenijama neumoljivo smanjuje, novo vreme sve više dovodi i novi tip posetilaca. To su turisti koji u potrazi za kulturnim doživljajima i saznanjima u sve većem broju posećuju samo naoko malenu crkvu Svetog Mine, nedaleko od Lukovske banje. Autor: Milica Bajić Đogo.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)