Mesto gde je počelo da sviće jutro slobode: Muselimov konak, najstarija sačuvana zgrada u Valjevu

Sa krova od ćeramide, u februaru 1804. godine, nad varoši su se izdigle dve glave srpskih velikaša. Glave Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića bile su istaknete kao upozorenje, ali su narod podstakle na sasvim suprotno - Srpsku revoluciju.

Ovaj događaj istorija pamti kao Seču knezova, Aleksu i Iliju narod je upamtio kao njegove simbole, a zgradu iz koje su izvedeni na gubilište i na čijem krovu su kasnije stajale njihove glave - kao mesto gde je počela broba za slobodu.

SEČA KNEZOVA

Hadži Mustafa-paša je, kako istorija kaže, bio blag prema stanovništvu Smederevskog sandžaka. Život Srba pod njegovom vladavinom bio je podnošljiv.

Dahije i njihova samovolja predstavljala je pretnju i Srbima, ali i Osmanlijama. Oni su želeli da upravljaju Beogradskim pašalukom nezavisno od Visoke porte, i okupljali su oko sebe istomišljenike.

Nakon Svištovskog mira, sultan Selim III je 1791. janjičarima zabranio pristup Beogradskom pašaluku, a Srbima je 1793. i 1794. godine dao povlastice, kako bi branili i Cartsvo i sebe branili od dahija.

Kada je Napoleon Bonaparta pokrenuo vojnu ekspediciju na Egipat Porta je morala da preusmeri snage i povuče redovnu vojsku sa Balkana. Tu su dahije videle svoju priliku.

Zbog prilika u Egiptu, Osmansko carstvo nije više bilo u mogućnosti da kontroliše stanje na Balkanu. Ferman o povratku janjičara u Smederevski sandžak izdat je 1798. godine.

Nakon povratka ubijen je Hadži Mustafa-paša, ukinute su povlastice, a Aganlija, Alija Kučuk, Jusuf Mula i Mehmed Fočić-aga su podelila pašaluk na četiri dela i zavela diktaturu. Sami su ubirali poreze i druge dažbine, a sudili su i presuđivali po svojoj volji.

Stanje u pašaluku postalo je nemoguće za život. Nezadovoljstvo naroda je raslo, a iako zastrašeni, Srbi su bili motivisani na ujedinjenje i pobudnu. Prva veća pobuna desila se u leto 1802. godine. Sama pobuna je ugušena, ali je pritisak na dahije rastao, narod se budio i istovremeno na različitim krajevima pašaluka - nahijama - su se okupljali ustanici.

Dvanaest knezova valjevske nahije okupilo se 1803. godine. Među njima najistaknutiji - Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin - dogovorili su da će ustanak biti podignut kroz nekoliko meseci, a Aleksa Nenadović je pisao austrijskom komandantu u Zemunu majoru Mitezeru.

Foto: Wikipedia

Pismo poslato komandantu u Zemunu došlo je do ruku dahija. Bojeći se i austrijske intervencije u mogućem ustanku, Aganlija, Alija Kučuk, Jusuf Mula i Mehmed Fočić-aga su organizovali pogubljenja srpskih starešina.

Četvrtog dana februara 1804. godine, većina istaknutijih Srba trgovaca, knezova, sveštenika, naročito onih koji su se istakli u borbi protiv janjičara i u Kočinoj krajini izgubilo je život.

MUSELIMOV KONAK - SIMBOL SRPSKE REVOLUCIJE

Muselimov konak danas je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu. Nekada je bila deo većeg kompleksa u centru varoši iz koje je upravljao turski upravnik Valjevske nahije.

Foto: Wikipedia

Prizemna zgrada, tipična za turski period, izgrađena u 18. veku. Pravougaonog je oblika sa dva naspramno postavljena trema duž podužnih strana. Građena je lomljenim kamenom, sa podrumom koji je ispod cele površine prizemlja i koji ima spoljne prilaze. Krov je četvorovodni, sa ćeramidom kao pokrivačem. Na tom krovu bile su istaknute glave dva velikaša.

Termin Srpska revolucija prvi put je upotrebio Leopold Ranke u svojoj knjizi Die Serbische Revolution i odnosi se na nekoliko događaja koji su se dešavali u periodu od 1804-te do donošenja Sretenjskog ustava, 1835. godine. Svi ti odgađaji - Prvi i Drugi srpski ustanak, Hadži Prodanova i Miletina buna - simbolično su počeli ovde, pod glavama valjevskih knezova.

Aleksa i Ilija su postali simboli seče knezova, a Muselimov konak je, kako to zaključuju u Narodom muzeju u Valjevu, u tradiciji naroda zapadne Srbije zapamćen kao mesto gde je počelo da sviće jutro slobode.

Konak je danas deo Narodnog muzeja u Valjevu i ima dve stalne postavke. U podrumu u kome su bili zatočeni Aleks Nenadović i Ilija Birčanin posetioci mogu da obiđu izložbu "Seča knezova", a u prizemlju "Valjevska nahija i Valjevci u Prvom i Drugom srpskom ustanku".

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI