MALO KO ZNA DA JE JOVANKA BROZ JEDNU STVAR UVEK NOSILA U TORBICI Kad joj slučajno ispala ispred predsednika Niksona, svi u Beloj kući su se zaledili
Tito je umro u Kliničkom centru u Ljubljani, u 15.05 časova, tri dana pred svoj 88. rođendan.
Vest o smrti saopštio je spiker TV Beograd Miodrag Zdravković.
"Umro je drug Tito", rečenica je koja je ušla u istoriju.
U trenutku kada je objavljena vest o njegovoj smrti igrala se i važna utakmica između Hajduka i Crvene zvezde, kada je čitav stadion u Splitu pevao "Druže Tito, mi te se kunemo".
Tito je rođen u selu Kumrovec. Bio je vođa partizana u Jugoslaviji, revolucionar čija je aktivnost u Drugom svetskom ratu dovela do stvaranja Jugoslavije "od Vardara pa do Triglava".
Imao je zvanje maršala Jugoslavije, bio je predsednik Predsedništva, a međunarodnu slavu stekao je i kao jedan od vođa Pokreta nesvrstanih.
Osim borbe protiv okupatora, sprovedena je i komunistička revolucija u Jugoslaviji, što je podrazumevalo i borbu protiv unutrašnjih neprijatelja.
Tito je 1948. rekao "ne" Staljinu, što je značilo i liberalizaciju Jugoslavije. Ipak, za vreme njegove vlasti postojao politički zatvor - Goli otok.
Lider Komunističke partije Jugoslavije bio je više od 40 godina, od 1937. do same smrti.
Njegovoj sahrani u Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih zvaničnika iz čitavog sveta. Država čiji je predsednik bio postojala je još desetak godina nakon njegove smrti.
Udovica nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita imala je životni put koji prevazilazi maštu holivudskih scenarista.
Nekadašnji državni rukovodioci sumnjali su da ona hoće da izvrši državni udar, a pojedini su je optuživali i da je psihički nestabilna i paraonična.
Poslednje tri godine Titovog života bila je rastavljena od njega, ali ne i razvedena.
"Ne postoji osoba u koju je više učitano od Jovanke.Ona je kao tabula raza i svako je sebi dao za pravo da o njoj govori", opisuje istoričarka Ivana Pantelić, autorka obimne monografije "Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije: Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013".
"Ona je bila simbol Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i pojavno i vizuelno.
"Modom i stilom predstavljala je taj jugoslovenski socijalizam, koji nije bio ni zapadni kapitalizam, ali ni komunizam istočnog tipa", kaže za BBC na srpskom ova istraživačica Instituta za savremenu istoriju.
Devojka sa sela
Jovanka Budisavljević, Srpkinja iz sela Pećane, rođena je na prostoru današnje Hrvatske 7. decembra 1924. godine.
Po babi je dobile ime koje znači "blagodet od boga".
Porodica Budisavljević bila je vrlo ugledna u Lici, a rođak joj je bio i naučnik Nikola Tesla.
Partizanima se pridružila sa 17 godina i otišla da se bori protiv nacističkog okupatora.
Tokom rata je dva puta ranjavana, a preležala je i tifus.Tada je izgubila oca i dva brata, a mlađe sestre su završile u sirotištu.
Po završetku Drugog svetskog rata 1946. prekomandovana je u Maršalat - kabinet Josipa Broza, i kasnije postaje Titova lična sekretarica.
Pedesetpetogodišnji lider se u to vreme oporavljao od gubitka emotivne partnerke Davorjanke Paunović, koja je sahranjena u dvorištu Belog dvora.
Zbog prepoznatljivog nasmejanog lica i šarma kojim je plenila, širom zemlje i sveta zvali su je "jugoosmehom".
Bajkoviti period
Godine 1952. postaje Brozova treća supruga, ali i "prva dama" u modernom shvatanju tog pojma.
"Tito jeste bio bonvivan (čovek koji voli život i uživa u njemu), ali je politički bio vrlo oprezna ličnost. Za njega je vlast bila najveća strast, a tek onda žena, deca i porodica", ističe Karanović.
U knjizi Žarka Jokanovića "Moj život, moja istina" takozvana prva drugarica kaže da je Tita prvi put videla kroz prozor 1942. godine, a opisujući skladan život sa suprugom navodi da joj je svako jutro kuvao kafu.
Tada kreće bajkoviti deo Jovankinog puta, kada obilazi svet i upoznaje gotovo sve svetske lidere, kraljeve i kraljice.
"Bila je veoma vredna i predana u svim ulogama koje je odabrala i koje su joj dodeljene.
"A našla se u vrlo kompleksnoj situaciji, jer nikad nije bila deo političke elite i oni je nisu prihvatali", objašnjava Ivana Pantelić.
Pritom, ona je bila mlađa od predratnih partizanki i nije nikako mogla biti jedna od njih, navodi istoričarka.
"To je do kraja tužno. Žene Jugoslavije su je obožavale, a nisu je prihvatale žene koje su je okruživale.To joj je bila velika frustracija", ističe Pantelić.
Maliciozno su, dodaje, govorili da je "Tito vodio kod (tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora) Vladimira Velebita u Rim da je nauči etikeciji".
"Ona je bila devojka sa sela, ali ni oni koji su joj to zamerali nisu bili aristokratija", ističe Pantelić.
Prva drugarica i Titov "bodigard"
Ipak, ne može se smatrati da je bila bez uticaja.
Svedočila je da je njena ideja bilo formiranje pokreta Nesvrstanih, koji je predstavljao protivtežu blokovskom svetu tokom Hladnog rata.
Njena dužnost je između ostalog bila da bude "poslednji prsten Titove odbrane".
"To znamo i iz njenog svedočenja, trebalo je da ga zaštiti ako svi ostali zakažu i zato je uvek nosila pištolj sa sobom u ličnim stvarima.
"U Americi joj je slučajno ispao iz torbice, što su primetili ljudi iz administracije predsednika Ričarda Niksona", ističe Karanović.
Jovankin položaj dodatno je otežavalo što nije imala formalno obrazovanje.
Upisala je studije svetske književnosti, ali nikada nije diplomirala.
"To je njoj uvek predstavljalo teret i na neki način oduzimalo legitimitet. Možda je baš zbog toga nekad bila nemilosrdna prema osoblju, ali gostima je ostala u najlepšem sećanju", ističe Pantelić.
U protokol je uvrstila elemente vizantijskog carskog i britanskog kraljevskog protokola, dodaje istoričarka.
"Znam pouzdano da su je mnogi doživljavali drugačije i žalili se na nju, ali ja govorim samo o svom ličnom iskustvu, prema meni je uvek bila ne samo učtiva nego čak i naglašeno ljubazna.
"Predstavljala me je kao "književnika, koji je pristao da nam pomogne", nikada kao osoblje plaćeno da joj bude na usluzi", svedočio je Titov i Jovankin dugogodišnji prevodilac Ivan Ivanji u tekstu za Vreme.
Monografija Ivane Pantelić je, inače, prvi i vrlo redak primerak naučnog rada posvećenog Jovanki Broz.
Istoriografija se njom malo bavila.
"Teško ju je rekonstruisati jer nije imala javnu funkciju, a zapisi posebno iz sedamdesetih godina o njoj su na granici da pređu u tabloidno", navodi istoričarka.
U tom delu citira slovenačkog istoričara Jožu Pirjevca koji Jovanku Broz u knjizi "Tito i drugovi" naziva "jugoslovenskom Ksantipom".
Ksantipa je bila supruga antičkog filozofa Sokrata i simbol je svadljive žene.
Jovanku su 1975. faktički uhapsili i iz Igala sproveli u Beograd, gde je osnovana posebna političko-lekarska komisija koja je trebalo da proveri njeno duševno stanje.
"Burna ispitivanja završena su uz konstataciju da Jovanka nije upletena ni u kakvu zaveru, da je samo paranoična i da bi za Tita bilo najbolje da se s njom rastane.
To nije učinio, nego se s njom ponovo pomirio i čak joj dopustio da se osveti "neprijateljima", navodi Pirjevec.
Jugoslovenska Džeki Kenedi
Američka medijska kuća, Asošiejted pres (AP) u vreme kada je sklopljen brak između nje i Josipa Broza objavila je anketu prema kojoj je Jovanku Broz, pored egipatske faraonke Nefertiti i Merilin Monro, svrstala među tri najlepše žene u istoriji sveta, navodi se u monografiji Ivane Pantelić.
I u drugoj deceniji 21. veka Jovanka Broz je inspirisala kreatore da prave revije inspirisane njenim oblačenjem i neizostavnom punđom, po kojoj je bila prepoznatljiva.
Pojedini su je nazivali "jugoslovenskom Grejs Keli i Žaklinom Onazis".
Modnim stilom prve drugarice SFRJ, bavila se antropološkinja Danijela Velimirović, citira istoričarka.
"Iako nije lako utvrditi ko su zapravo bile osobe koje su kreirale i osmišljavale imidž Jovanke Broz, sasvim je izvesno da je ona većinom nosila kreacije jugoslovenske modne industrije, kao i one izrađene u malim, privatnim modnim ateljeima, i na taj način popularizovala zemlju", navodi Pantelić.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Razonoda
Komentari (0)