ŠTA SE DOGAĐA? Masovna zabrana TikToka u svetu

Kontrola toka informacija oduvek je bila jedan od glavnih ciljeva velikih svetskih sila. U prošlosti se prikupljanje informacija moglo vršiti klasičnim metodama špijuniranja, ali savremeno doba proizvodi toliko informacija da klasične metode više ne mogu biti dovoljno efikasne.

Isto tako, ljudi nikada nisu bili spremniji da javno dele lične podatke, pri čemu su društveni mediji glavni alat. Podaci o kretanjima, kupovinama, mislima, osećanjima i događajima su od „privatne stvari” postali „javna stvar”.

Velike tehnološke kompanije koje upravljaju društvenim mrežama koriste ovu činjenicu i prikupljaju, obrađuju i prodaju podatke o svojim korisnicima drugim kompanijama. Tviter, Fejsbuk, LinkedIn i druge društvene mreže sve više postaju mehanizmi za prodaju informacija iz reklamnih alata, a razne kompanije u svetu koriste ove informacije za unapređenje sopstvenih prodajnih procesa.

Mogućnost društvenih mreža da prikupljaju gotovo beskonačne količine informacija veoma je interesantna za države, pa čak i za obaveštajne agencije. Mnogo je efikasnije i jeftinije prikupljati informacije o mogućim pretnjama na ovaj način nego starim obaveštajnim metodama.

Naravno, nijedna država na svetu neće javno priznati takvu praksu, ali je javna tajna da se to dešava. Dok su SAD i zemlje EU prilično prijatne da koriste Fejsbuk i druge društvene mreže za prikupljanje podataka o sopstvenoj populaciji, one su veoma skeptične prema Kini koja radi istu stvar.

U poslednje vreme sve više su zabrinuti da TikTok, u vlasništvu kineske kompanije Bitedance, ugrožava bezbednost i privatnost svojih zapadnih korisnika i šalje podatke kineskim komunističkim vlastima. SAD su veoma zabrinute za TikTok Krajem februara, Bela kuća je naredila svim saveznim agencijama i drugim državnim organima da izbrišu TikTok sa svih zvaničnih uređaja u roku od 30 dana.

Neke institucije, poput Ministarstva odbrane i same Bele kuće, to su uradile još 2020. godine. Prvog dana marta 2023. Komitet za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma izglasao je da se dozvoli predsedniku Džou Bajdenu da zabrani korišćenje kineskog TikToka širom SAD. Nekoliko dana nakon toga, predsednik Odbora za obaveštajne poslove Senata Mark Vorner najavio je da će predložiti zakon koji će odrediti kako da se zabrani strana tehnologija, kao što je TikTok.

„Oni uzimaju podatke od Amerikanaca, ne čuvaju ih, ali ono što me više brine kod TikToka je da to može biti propagandno sredstvo“, rekao je Vorner za Foks njuz. Obe glavne stranke, republikanska i demokratska, slažu se u ovoj oceni. U stvari, radi se o kontinuitetu politike od vremena Donalda Trampa, kao i o većini drugih pitanja oko Kine.

Zakon prvo mora biti usvojen u Predstavničkom domu, koji kontrolišu republikanci. Zatim ga mora odobriti Senat, u kojem demokrate imaju većinu. Nakon što oba predstavnička tela prihvate novi zakon, predsednik Bajden mora da ga potpiše ili uloži veto u roku od deset dana.

Ako ne učini ni jedno ni drugo, nakon deset dana predloženi zakon će automatski stupiti na snagu. Čak i ako stavi veto, zakon se vraća na reviziju Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma i još uvek može biti usvojen dvotrećinskom većinom tog i drugog odbora. Međutim, takve situacije su retke, a konsenzus oko zabrane TikTok-a je dovoljno jak.

Kanada, EU, Velika Britanija, Tajvan... TikTok je postao neprihvatljiv

SAD su samo deo talasa kineskih zabrana društvenih medija, koje su toliko široke i iznenadne da je teško poverovati da je to slučajnost. Evropski parlament je 28. februara zabranio TikTok na svim zvaničnim uređajima, uz snažnu preporuku da ga članovi i osoblje izbrišu sa ličnih uređaja. Istu zabranu je Evropska komisija sprovela nedelju dana ranije. Istu zabranu najavila je i vlada Kanade, navodeći kao razlog IT bezbednost.

„Iako su rizici korišćenja ove aplikacije jasni, u ovom trenutku nemamo dokaza da su vladine informacije kompromitovane“, navodi se u saopštenju kanadske vlade. TikTok tvrdi da niko iz SAD, EU ili Kanade nije kontaktirao kompaniju zbog sumnje na zloupotrebu korisničkih informacija. Glavni strah je da bi BiteDance, vlasnika TikToka, kineska vlada mogla primorati da preda lične podatke svojih korisnika.

Ministarstvo odbrane Danske pridružilo se velikom talasu zabrana navodeći kao opravdanje procenu Centra za sajber bezbednost da postoji rizik od špijuniranja. To je institucija koja je deo danske obaveštajne mreže. Još u februaru, parlament je upozorio zaposlene i poslanike da TikTok predstavlja rizik od špijunaže.

Velika Britanija namerava da uvede sličnu zabranu, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je krajem prošle godine da razmišlja o tome, nemačko Ministarstvo odbrane uvelo je zabranu 2020. godine, a planirano je da se proširi i na druga ministarstva kao dobro. Tajvan ga je zabranio krajem 2022, takođe samo za vladine službenike i na službenim uređajima. Ta zemlja je otišla korak dalje, proširivši zabranu na sav softver proizveden u Kini. Na tu odluku ih je podstakao američki FBI.

Ostatak sveta je počeo da blokira ranije, ali iz drugih razloga

Zapadne zemlje nisu prve koje su počele da zabranjuju TikTok. Razlika je u tome što je većina drugih zemalja do ove godine zabranu uvela iz moralnih, a ne bezbednosnih razloga.

U aprilu 2022. talibanske vlasti Avganistana zabranile su kinesku aplikaciju jer nije u skladu sa „islamskim zakonom“, korumpira omladinu i predstavlja gubljenje vremena.

U Pakistanu se zabrana periodično uvodi i ukida od 2020. godine, a mreža je optužena da preko nje širi pornografski i pedofilski materijal. Samo u prvih pet meseci 2021. uklonjeno je preko 6 miliona video snimaka. Nakon što je kompanija obećala da će bolje moderirati sadržaj, zabrana je ukinuta krajem godine.

Druge muslimanske zemlje, kao što su Indonezija i Bangladeš, povremeno su zabranjivale TikTok zbog nemoralnog i pornografskog sadržaja. Zabranjen je tokom sukoba Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine, zajedno sa drugim platformama kao što su Fejsbuk, Jutjub, Tviter i LinkedIn. Ta zabrana nije bila vezana za sam TikTok, već za pokušaj kontrole protoka informacija u obe zemlje tokom rata. Indija je još 2019. zabranila kinesku društvenu mrežu zbog pornografije i drugog „neželjenog“ sadržaja.

Visoki sud u Madrasu zatražio je zabranu od indijskih državnih vlasti, napominjući da su maloletnici koji koriste aplikaciju mete seksualnih predatora. Nakon što je više od 6 miliona video snimaka izbrisano, zabrana je ukinuta. Ministarstvo za elektroniku i informacione tehnologije Indije je 2020. zabranilo TikTok, zajedno sa 58 drugih kineskih aplikacija.

Rečeno je da je to „štetno za suverenitet i integritet Indije, indijsku odbranu, nacionalnu bezbednost i javni red“. Zabrana je usledila nakon sukoba u pograničnom regionu između Indije i Kine, u kojima je život izgubilo više od 20 indijskih vojnika. To je najveći sukob dve zemlje u poslednjih 60 godina, a granica između njih je otvoreno pitanje.

Eskalacija dolazi nakon što je Kina povećala svoje vojno prisustvo u blizini spornog regiona, a njena zabrana TikToka i drugih aplikacija predstavlja oblik ekonomskog ratovanja. Zabrana je i dalje na snazi i od tada se proširila na više od 300 aplikacija.

Kina prednjači u kontroli internet sadržaja, blokiranje TikTok-a je mala stvar u poređenju sa onim što praktikuje

Iako TikTok osuđuje zemlje koje nameću blokade, Kina to čini mnogo detaljnije i mnogo duže. Fejsbuk je u toj zemlji zabranjen od 2009. godine i protesta Ujgura protiv kineskih vlasti u najzapadnijoj kineskoj provinciji.

Tviter je takođe blokiran, ali se zabrana često zaobilazi. Neki sajtovi, poput Vikipedije, su strogo cenzurisani i pod stalnim nadzorom komunističkih vlasti. Posebna pažnja posvećena je izbegavanju tema iz kineske prošlosti, poput masakra na Trgu Tjenanmen 1989. godine.

„Veliki kineski zaštitni zid“, kako ga nazivaju, predstavlja kombinaciju pravnih i tehničkih ograničenja, postavljen da ograniči i kontroliše protok informacija na internetu, pored političke i propagandne, ima i ekonomsku ulogu. Ograničavanjem i zabranom stranih sajtova i društvenih mreža štiti ogromno domaće tržište od konkurencije.

Pored toga, domaće kompanije je mnogo lakše kontrolisati, a samim tim i diskusiju i narative o osetljivim događajima. Kina često zahteva od stranih kompanija da izbrišu sadržaje koji nisu prihvatljivi komunističkim vlastima i da promene rezultate pretrage za određene termine.

Upravo zbog činjenice da je internet u SAD i EU mnogo slobodniji nego u Kini, sporno je blokiranje TikToka, iako se radi samo o blokiranju na zvaničnim državnim uređajima, posebno onima koji se tiču nacionalne bezbednosti. Ali u Kini je ograničavanje, blokiranje i prilagođavanje interneta, aplikacija, društvenih mreža i slično sasvim „normalno“.

To se ne dovodi u pitanje, pa čak i kompanije sa Zapada čije platforme nisu blokirane blisko sarađuju i slušaju naredbe komunističkih vlasti. Kina je jedna od zemalja u svetu sa najograničenijim internetom, a kontrola toka informacija na njemu smatra se prioritetom nacionalne bezbednosti.

Dok se zapadne kompanije suočavaju sa strogim kontrolama i ograničenjima u Kini, kineske kompanije uživaju gotovo potpunu slobodu na Zapadu. Tome se polako bliži kraj, a Kina uzvraća naturom.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI