Miloš Crnjanski – Seobe

Roman Miloša Crnjanskog, Seobe, smešten je u sredinu osamnaestog veka tokom rata za austrijsko nasleđe i, posebno, tokom 1744. godine u tom ratu. Pitanje je uključivalo nasledstvo Marije Terezije u Habzburškoj monarhiji, posebno njenu navodnu nepodobnost da nasledi zemlje njenog oca, cara Karla VI, jer zakon onemogućavao kraljevsko nasleđe od strane žene. Rat je uključivao većinu ključnih evropskih zemalja (uključujući Englesku, Francusku, Austriju, Prusiju, Španiju i delimično Rusiju). U ovom periodu Srbija nije bila nezavisna kraljevina, već su delovi bili pod osmanskom kontrolom, a delovi pod kontrolom Habzburga.

Protagonista romana je Vuk Isaković, major habzburške vojske, koji komanduje trupom Srba. Većina muškaraca nema stvarnu predstavu zašto se bore niti za šta. Štaviše, oni su pravoslavci po veri, dok je Marija Terezija, za koju se zapravo bore, bila katolkinja.

Radnja romana Seobe

U romanu Seobe Miloša Crnjanskog, pratimo četu Srba 1744. godine, kada idu od Osijeka, preko Štajerske i Bavarske do današnje francusko-nemačke granice. Bili su, u mnogim slučajevima, sa suprugama i decom i sada ih moraju ostaviti. Vuk ostavlja ženu Dafinu i njihove ćerke sa bratom Aranđelom u svojoj kući u Zemunu. Aranđel je uspešan i često nemilosrdan trgovac ali nije oženjen.

Kao što je često slučaj, rečeno im je da će rat biti kratak. Zapravo je trajao osam godina, završavajući se 1748. Vukova četa često izgleda kao neposlušna rulja. Nisu neskloni ni pljačkanju ni druženju sa lokalnim ženama. Vuk je čitav svoj odrasli život bio vojnik, ne samo zato što ga je na to naveo njegov otac. Međutim, on nije poznavao drugi život i prilično uživa u društvu svojih vojnika. Zapravo, iako je njegov brak, bar iz njegove perspektive, bio relativno srećan (oseća se zanemareno), on nije predan suprug ili otac. Sada počinje da oseća da mu je dosta i da se želi skrasiti u Rusiji. Ovaj osećaj će se znatno pogoršati tokom ove knjige.

Kako vreme prolazi, a Vuk i njegove trupe putuju Evropom, stvari ne idu dobro. Svi su umorni i često su bolesni. Svi oni, oficiri i muškarci, odavno se više ne pitaju gde su, kuda idu i zašto. Stvari ne pomaže ni činjenica da druge trupe s kojima se sastaju sa velikim prezirom gledaju na Srbe koji dobijaju najgoru hranu i najgore zadatke.

Na kraju bitke i rata, iako izgleda da niko nije siguran da li je pobedio ili izgubio. Oni se sada moraju vratiti kući i čak prezimiti u Nemačkoj, gde se muškarci ponašaju loše, dok Vuk većinu vremena provodi spavajući.

Analiza romana Seobe

Roman Miloša Crnjanskog, Seobe, je vrlo depresivan roman, koji u osnovi ima dve teme. Prva je da je rat uzaludan. Bilo je mnogo romana u kojima se pojavila ova ideja, ali ne može biti mnogo romana u kojima cela vojska, muškarci i oficiri, nisu sigurni gde su, za šta se bore, da li su pobedili ili izgubili, ko je neprijatelj (u ovom slučaju izgleda da su Francuzi) i da li je to bitno.

Druga tema je srpska nacionalnost i njeno potčinjavanje stranim silama, koje u najboljem slučaju gledaju sa prezirom na Srbe, ali ih prečesto brutalno tretiraju. (Ovu činjenicu saznajemo u ovoj knjizi kada čujemo o osmanskoj okupaciji). Ova knjiga je objavljena 1929. godine, kada je Srbija bila deo Kraljevine Jugoslavije, mada se veći deo 1929. zvanično zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, postajući Kraljevina Jugoslavija oktobra 1929. godine.

Miloš Crnjanski očigledno iznosi svoje stavove i vrlo dobro piše, pokazujući dubine očaja u koje tonu svi glavni likovi, i oni koji se bore i oni koji su kod kuće. Napušteni supružnici i deca, siromaštvo, pa čak i zli duhovi koji lutaju selom, sve su to osobine zaostalih. Niko ne završava srećno kao što niko ne počinje srećan. Ukoliko ste ljubitelji romana knjige na dlanu nude zanimljive naslove.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI