SUROVOST OKUPATORA U VELIKOM RATU Bilo je tu svega, odsečenih glava, spaljivanja na lomači, a evo i koja su još zlodela činili

Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo:

– Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živo spaljeno... U jednu kuću uterali su 100 građana Prnjavora, pa ostatak naterali da stanu jedno uz drugo i vezali ih konopcima. Onda su kuću zapalili, a ubijali one koji su pokušali da pobegnu – citira Ridov zapis Milovan Lukić u poglavlju „Istorijske baštine” naslovljenom „Račani u Prvom svetskom ratu 1914‒1918.”

Kad je srpska vojska u završnici Kolubarske bitke nastupala i okupatora iz zemlje poterala, svedok austrougarskih zlodela nad civilnim stanovništvom i vojnicima bio je i Švajcarac Arčibald Rajs. On je u to vreme istraživao zločine protiv srpskog naroda i o njima zapisao:

– Približavamo se Šapcu i već se vidi da su ovuda prošle trupe Franca Josifa po zapaljenim kućama i plastovima sena. Tu je Jovanovac sa kućom u kojoj su kulturtregeri iskasapili 40 srpskih zarobljenika i ranjenika. Ulaz u Šabac obeležen je potpuno izgorelim kasarnama. Iza crkve razbojnici su iskasapili veliki broj seljaka i varoških stanovnika i potrpali njihove leševe u zajedničku raku. Idući iz Krupnja u Pecku svuda, na svim visovima i svim dolinama, čuje se bolni lelek majki koje plaču na grobovima svoje poklane dece...

Wikipedia

Surovo su Austrougari postupali i prema zarobljenim srpskim oficirima, ne obazirući se što su ranjeni. Neke su spaljivali na lomači, poput hrabrog majora Koste Todorovića (1882‒1914), komandanta Zlatiborskog četničkog odreda. On je, kako je u „Istorijskoj baštini” naveo Đorđe Pilčević, na samom početku rata, avgusta 1914, sa svojim dobrovoljcima (oko 800 odabranih ljudi) prešao Drinu nastupajući ka Srebrenici, pa posle krvave borbe sa austrougarskim jedinicama potisnuo neprijatelja i oslobodio Srebrenicu i Bratunac. U tom kraju se iznenada pojavljivao i u samoj pozadini Austrougara, unoseći strah među njih.

Major Todorović bio je tako odvažan oficir da je o njemu pisao francuski novinar i pisac Anri Barbi, ratni dopisnik pariskog „Žurnala”, koji je iz Srbije izveštavao u vreme ratova od 1912. do 1915. godine. U knjizi „Sa srpskom vojskom” u poglavlju „Srbija istrajava u svojim herojskim naporima u Bosni”, Barbi piše o ratovanju i stradanju majora Koste Todorovića.

„Ali jednog dana sreća je napustila majora Todorovića. Njegov odred bio je opkoljen, njegovi ljudi su padali jedan za drugim. I on je sam zarobljen. Poprskanog krvlju (imao je tri rane) odveli su ga pred komandanta austrijskih trupa, jednog Mađara.

– Najzad si nam pao šaka! – viknuo je taj oficir, uz opasne psovke. Zatim je naredio da se odmah napravi gomila drva i kada je ta improvizovana lomača bila završena, na nju je položio zarobljenika.

Kosta Todorović je shvatio kakva mu se užasna smrt sprema. Stoički, počeo je da peva srpsku himnu.

Upalili su lomaču, plamenovi su ga okružili: ‒ Uprkos vašim zločinima, biće Velike Srbije ‒ kriknuo je svojim krvnicima. Nekoliko trenutaka kasnije njegov glas se još probijao iz plamena: ‒ Živela Velika Srbija! A onda, tišina.

Među mnogim austrijskim vojnicima koji su bili svedoci ovog zločina većina je plakala od sramote. Jedan češki oficir nije mogao da se suzdrži već je viknuo u lice mađarskom krvniku: – Vi obeščašćujete vojsku!

– Preporučujem vam da ćutite, inače i vi biste mogli da doživite istu sudbinu! – odgovorio mu je ovaj bled od besa”, pisao je o tome Anri Barbi.                                          

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI