CRVENI PASOŠ BIO NAJTRAŽENIJA ROBA Penzioner Rato prisetio se Titovog vremena: Moja plata bila je 140.000 dinara, a karta za bioskop je koštala dinar i po

„Tokom vanrednog stanja i korona virusa kad sam imao dosta slobodnog vremena odlučio sam da napravim muzej. Želeo sam da sačuvam to sećanje na bratstvo i jedinstvo, jer to je ono što je najbolje oslikavalo to doba. Imali ste crveni pasoš, koji je u to vreme bio njatraženiji u čitavoj Evropi. Za njega nisu postojale granice, svako je želeo da ga ukrade i prisvoji“, priča Rato za RINU.

Čuvena JNA bila je takođe jedan od simbola  bivše Jugoslavija, pa na zidovima Ratovog muzeja počasno mesto zauzimaju slike iz vojske sa prijateljima koje je tamo stekao, a kako mnogi vole da kažu da prijateljstva traju – do groba.

„Sa drugom iz vojske koji je musliman iz Tuzle video sam se posle duže od trideset godina. To su neopisive emocije. Sva pisma koja sam napisao tokom služenja vojnog roka sam takođe sačuvao i izložio u muzej. To je bilo vreme koje nije poznavalo nikakve granice, razlike. Svi smo bili za jednog i jedan za sve. Srećan sam što sam živeo u tom vremenu, koje se nikad ne može ponoviti“, rekao je ovaj kolekcionar iz Čačka.

Na policama se nalazi na hiljade eksponata iz oblasti sporta, politike, kulture. Rato je sačuavo i sve primerke štampe, pa se tako može videti koliko su se naslovne strane tadašnjih novina razlikovale od ovih današnjih. Nije bilo crne hronike, starleta, kriminalaca – već  afirmativne informacije koje su odisale pozitivnom energijom i duhom zajedništva.

„Sačuvao sam i svoj izveštaj na kom se vidi da je moja plata tada bila 140.000 dinara, a karta za bioskop je koštala dinar ipo. Jasno vam je koliko je računica danas drugačija. Nakon rada u fabrici popravljao sam televizore. I njih imam nekoliko eksponata. Tada je dete moglo da udari loptom u ekran i njemu ništa ne bi bilo, naročito ako su bili niške proizvodnje. Danas ovi novi sa tankim ekranima, ako udarite muvu na njemu.. ode ceo televizor u nepovrat“, priseća se Rato.

Da duh stare Jugoslavije među mnogima i dalje živi najbolje dokazuje i velika zainteresovanost za njegov muzej. Čim se pročulo da se na jednom mestu u Čačku čuvaju sećanja na neka stara vremena brojni putnici namernici su stigli na Ratovu adresu, kako iz Srbije tako i iz inostranstva.

„Dolazili su iz Slovenije, Španije, Grčke.. zanimljiv im je svaki eksponat, a mnogi od njih im izmame osmehe, ali i suze na licima. Osećanja su pomešana, jer srećni su što su živeli u to vreme ali i tužni jer je sve to prošlo i nikad se neće vratiti“, rekao je Čačanin.

Za Rata Smiljanića kažu da je jedan od "jugonostalgičara" sa ovih prostora, a on to i zaista potvrđuje. Sat  koji je okačen na ulasku u muzej stao je tačno na tri sata i pet minuta, kada je otac svih jugoslovnskih naroda i narodnosti drug Tito preminuo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI