ALO! PODSETNIK Rođen je Vuk Stefanović Karadžić
Danas je subota, 6. novembar,
310. dan 2021. Do kraja godine ima 55 dana.
1632 – Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova protestantska vojska potuklarimokatoličku armiju nemačkog cara Ferdinanda II Habzburga pod
komandom generala Albrehta fon Valenštajna.
1661 – Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habzburga, koji je na presto stupio kao četvorogodišnjak 1665. i vladao je Španijom do 1700. Nije imao naslednika i posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe u kojem su se oko španskih poseda i krune sukobile Francuska,
austrijski Habzburzi (Nemačko carstvo), Engleska i Savoja.
1771 – Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Johan Nepomuk Franc Zenefelder, pronalazač sistema litografske štampe.Napisao je „Udžbenik litografije“.
1787 – Rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Čurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i „Pismenicu“ (gramatika), a 1818. „Srpski rječnik“. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi s knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je s vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je kao skandalozan. Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle „Pesme“ Branka Radičevića, pisane „Vukovim jezikom“, a Ðura Daničić je
1814 – Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan njemu u čast saksofon.
1825 – Rođen je francuski arhitekta Žan Luj Šarl Garnije, čije je glavno delo, Opera u Parizu, jedan od najznačajnijih spomenika pariske arhitekture u drugoj polovini 19. veka. Projektovao je i Kazino u Monte Karlu i Opservatoriju u Nici.
1860 – Rođen je poljski pijanista i kompozitor Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio predsednik vlade i ministar inostranih poslova Poljske. Dela: opera „Manra“, „Poljska fantazija“ za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.
1860 – Abraham Linkoln izabran je za predsednika SAD.
1861 – Rođen je kanadski profesor fizičkog obrazovanja Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku.
1880 – Francuski mikrobiolog Šarl Luj Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. otkrio je uzročnika malarije, koja je pustošila močvarnim predelima širom sveta. Posmatrajući pod mikroskopom krv čoveka obolelog od malarije primetio je među crvenim krvnim zrncima novu histološku formaciju koje nema u krvi zdravih ljudi. Zaključio je da ti mikroorganizmi (Haemamoeba Laverani) izazivaju malariju, ali nije znao na koji način prodiru u krv. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.
1893 – Umro je ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, najistaknutiji ruski simfoničar 19. veka. Inspirisao se narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom. Komponovao je šest simfonija, opere, uvertire, koncerte za klavir, koncerte za violinu, kamernu muziku, balete, solo pesme, klavirske kompozicije. Inspirisan Srpsko-turskim ratom 1876. Čajkovski je komponovao „Srpsko-ruski marš“, danas poznat kao „Slovenski marš“. Motive je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića „Srbske narodne melodije“, štampanoj 1862. u Beču (prvo izdanje 1859). Za tu zbirku srpski kompozitor nagrađen je od strane ruskog carskog dvora Ordenom svetog Stanislava. Srpsko-ruski marš Čajkovskog prvi put je izveden 17. novembra 1876. u Moskvi. Ostala dela: opere „Evgenij Onjegin“, „Pikova dama“, simfonija „Patetična“, baleti „Labudovo jezero“, „Ščelkunčik“, „Uspavana lepotica“, uvertira „Romeo i Julija“.
1911 – Predsednik Meksika postao je Francisko Madero, vođa revolucije protiv samovlade Porfirija Dijasa.
1914 – Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu je počela treća austrougarska ofanziva na Srbiju, okončana slomom i bekstvom preko Drine polovinom decembra 1914. Pobeda srpske vojske na Kolubari bila je prvi veliki uspeh saveznika nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu, a posle ponižavajućeg poraza Poćorek je penzionisan.
1917 – Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Pomeranje linije fronta nepunih 10 kilometara glavom je platilo najmanje 240.000 vojnika.
1921 – Rođen je američki pisac Džejms Džons, čiji su najbolji romani tematski vezani za rat. Pisani su izrazito naturalistički s mnogo nasilja i upečatljivom karakterizacijom likova. Dela: romani „Odavde do večnosti“, „Neki su došli trčeći“, „Pištolj“, „Tanka crvena linija“, „Idite onom ko žene zavija u crno“, „Veseli pariski maj“, „Zviždaljka“, zbirka priča „Sladoledna glavobolja“.
1931 – Rođen je američki filmski režiser Majk Nikols. Negovao je specifičan humor. Bavio se fenomenima savremenog američkog života. Filmovi: „Diplomac“ (Oskar), „Ko se boji Virdžinije Vulf“, „Kvaka 22“, „Seksualno vaspitanje“, „Lovci na miraz“.
1943 – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila Nemce iz Kijeva, koji su taj grad držali pod okupacijom više od dve godine.
1962 – Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozvala je sve članice da primene ekonomske sankcije protiv Južne Afrike zbog njene rasističke politike.
1968 – U Parizu su počeli mirovni pregovori SAD i Vijetnama, ali je vojna intervencija Amerikanaca u Indokini trajala sve do aprila 1975, kada je okončana porazom SAD.
1970 – Italija je priznala Narodnu Republiku Kinu i uspostavila s njom diplomatske odnose.
1993 – Trupe Gruzije zauzele su Zugdidi, poslednje uporište pobunjenika lojalnih svrgnutom predsedniku Gruzije Zvijadu Gamsahurdiji.
1996 – U ciklonu koji je pogodio jugoistočnu indijsku državu Andra Pradeš poginulo je više od 2.000 osoba.
1998 – Prvi razgovori Indije i Pakistana od 1992. o spornom pograničnom glečeru Sijačen okončani su pakistanskim odbijanjem indijskog predloga o prekidu vatre.
1999 – Australijanci su sa 55 prema 45 odsto odbacili ideju o ukidanju monarhije i uspostavljanju republike. Australija kao i neki drugi bivši britanski dominioni (Kanada, Novi Zeland) i dalje priznaje britanskog monarha kao šefa države a britansku krunu zastupa generalni guverner.
2006 – Preminuo je srpski slikar, akademik Radomir Reljić. Rođen 1938. u Skoplju, diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. Bio je redovi profesor na katedri za slikarstvo i crtanje FLU. Dobitnik je više priznanja: nagrada „Politike“ 1965. prve nagrade na 3. trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967. treće nagrade na izložbi u Lajbnicu iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988. a nagradu 18. Memorijala Nadežde Petrović 1994.
2007 – Najmanje 90 osoba je poginulo, a oko 50 je ranjeno u samoubilačkom bombaškom napadu na grupu avganistanskih poslanika. Eksplozija se dogodila u trenutku dok je delegacija avganistanskih poslanika boravila na severu Avganistana, u industrijskom delu Baglana, u poseti fabrici šećera.
2007 – Umro je Enco Bjađi, proslavljeni italijanski novinar. Od 1952. do 1960. uređivao je nedeljnik „Epoka“. Godine 1961. postao je glavni urednik informativnog programa RAI-a. Pisao je za torinsku „Stampu“, rimsku „Republiku“, milanski „Korijere dela sera“ i nedeljnik „Panorama“. Prestao je da radi za državnu
televiziju 2002. nakon 700 emisija informativnog programa „Il Fatto“ (Činjenica) koji je vodio godinama. Napisao je više desetina knjiga, od publicistike do školskih udžbenika.
2007 – Umro je srpski književnik Raša Livada, osnivač književnog društva „Pismo“, pokretač istoimenog tromesečnika za svetsku književnost i osnivač časopisa „Ruski almanah“, „Istočnik“, „Erazmo“, „Mezuza“ i „Šekspir i kompanija“.
Osamdesetih je bio potpredsednik srpskog PEN-a, kao i predsednik beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. Prevodio je poeziju Grejvsa, Eliota, Himenesa, Jehude Amihaja i B.S. Mervina. Priredio je antologije „Svetska poezija danas“ i „Moderno svetsko
pesništvo“. Dela: zbirke poezije „Poprskan znojem kazaljki“, „Atlantida“, „Karantin“.
2012 – Održan je referendum o statusu Portorika, na kojem se tesna većina glasalih izjasnila da Portoriko postane 51. američka država. Reč je o neobavezujućem referendumu, četvrtom po redu o statusu ostrva. Na prethodna tri referenduma, 1967, 1993. i 1998. većina je glasala za status kvo. Odluka referenduma, koji nije bio iniciran iz Vašingtona, nikog ne obavezuje dok njegove rezultate ne usvoji Kongres SAD.
2018 – Vlada u Prištini donela je odluku o dodatnom oporezivanju proizvoda iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. Ovim činom privremenih prištinskih vlasti narušeni su osnovni principi CEFTA sporazuma. Prema navodima tamošnjih zvaničnika godišnje je na KiM uvožena roba u vrednosti oko 400 miliona evra iz centralne Srbije i Vojvodine i oko 80 miliona evra sa teritorije BiH.
2019 – Iran je započeo obogaćivanje uranijuma u podzemnom nuklearnom postrojenju Fordo. Prethodno je objavljeno da ta zemlja radi na prototipu centrifuge koja je 50 puta brža od one koju je dozvoljavao nuklearni sporazum potpisan 2015. Prema njemu, Iran ima pravo da proizvodi obogaćeni uranijum samo posredstvom 5.060 centrifuga prve generacije IR-1.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Razonoda
Komentari (0)