VELIKA SRPSKA MATEMATIČARKA Na današnji dan rođena je Mileva Marić Ajnštajn

Mileva Marić je rođena u Titelu i bila je jedina žena koja je primljena na Državnu politehničku školu u Cirihu, i tek peta koja je dobila priliku da se obrazuje u toj akademskoj ustanovi.

Bila je druga žena koja je završila cele studije na Odseku za matematiku i fiziku. O značaju Mileve Marić u razvoju nauke, a naročito Ajnštajnovih ideja i teorija i danas se mnogo polemiše. Dok jedni tvrde da mu je aktivno pomagala u istraživanjima, i rešavala složene matematičke probleme, drugi ističu da njeno aktivno angažovanje u Ajnštajnovim dostignućima ne može da se dokaže.

Mileva je sa mlađom sestrom Zorkom i bratom Milošem odrastala u brojnim gradovima. Mileva je upisala Žensku gimnaziju u Novom Sadu a onda je prešla u Gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Bila je jedna od najtalentovanijih učenica kada su u pitanju fizika i matematika. Položila je maturski ispit i upisala medicinu na Univerzitetu u Cirihu. Nakon jednog semestra prešla je na studije matematike i fizike na Državnoj politehničkoj školi.

Stekla je pravo da predaje fiziku i matematiku u srednjim školama, otprilike u isto vreme kada i Ajnštajn. Otišla u Hajdelberg kako bi zimski semestar 1897/1898. godine slušala na Univerzitetu u Hajdelbergu. U Cirih se vratila u aprilu 1898. godine i slušala predavanja o diferencijalnom i integralnom računu, opisnoj i projektivnoj geometriji, mehanici, teorijskoj fizici, primijenjenoj fizici, eksperimentalnoj fizici i astronomiji. Diplomski ispit je položila 1899. godine.

Fiziku je položila sa prosečnom ocenom 5,5, istom kao i Ajnštajn. Skoro četiri godine mlađi Albert i Mileva su se upoznali na fakultetu, a družili su se u internatu gde je ona živela. Svirala je klavir, a Albert violinu. Među njima se iz prijateljstva rodila ljubav.

Naučnik ili "samo" supruga u senci genija?

Mnogi stručnjaci u oblasti fizike, kao i istoričari tvrde da je ona imala veliki uticaj na Ajnštajnova istraživanja i otkrića, pa samim tim i velika dostignuća.

Foto: Shutterstock

Njihov prvi sin Hans Albert jednom prilikom je izjavio da je njegova majka kada se udala za Ajnštajna odustala od nauke. Do konkretnog zaključka da li je Mileva Marić učestvovala u Albertovim istraživanjima pojedini istoričari dolaze na osnovu pisama koje su jedno drugom slali.

Iz tih pisama može se videti da su oni naučne radove pisali zajedno, te da im je plan bio da stvore i promovišu genijalnog naučnika koji će obezbediti egzistenciju za porodicu. Dokaz za ovu tvrdnju postoji u pismima koje je Ajnštajn slao Milevi.

U njima se mogu pročitati brojne i nežne izjave ljubavi, ali i matematički zadaci čija je rešenja tražio upravo od nje. S druge strane, Milevina pisma su malobrojna i nekompletna i jedan širi krug istoričara smatra da su čak i cenzurisana. Naime, oni tvrde da su iz njih izbačeni matematički proračuni i naučne instrukcije koje je davala svom suprugu. Razlog za takav vid saradnje mnogi pronalaze u samom konceptu vremena i okolnostima u kojima su živeli.

U tadašnje vreme bilo je veoma retko, pa čak i zabranjeno ženama da učestvuju u naučnim istraživanjima. Tek njih nekoliko desetina je uspelo da stekne pravo da se školuje na prestižnim univerzitetima i da razvijaju svoje talente.

U prilog ovim tvrdnjama idu i činjenice da je Mileva Marić tokom školovanja na Univerzitetu u Hajdelbergu proučavala fotoelektrični efekat, a nakon toga i četverodimenzionalnu geometriju koja je matematička baza teorije relativiteta. Ono zbog čega Ajnštajna danas smatramo genijem jesu upravo zaključci o ovim naučnim temama. Nobelovu nagradu za fiziku on je dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI