ŽESTOKE KAZNE NA SAVINDAN: Ovu naredbu kneza Miloša Obrenovića niko se nije usudio prekršiti, a doveo bi u red i današnje gazde

Malo kog sveca naš narod toliko poštuje i voli koliko je to slučaj sa Svetim Savom. Stručnjaci smatraju da je za to najviše “kriva” Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predanja o životu i radu ovog sveca jer, kada se piše o životu Svetog Sava, zapravo se piše o počecima srpske prosvete u Srednjem veku.

Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save počelo je zvanično u tursko vreme. Tada je ovo već postao narodni običaj i to prvo u krajevima u kojima je bilo bitno napraviti više kulturnu nego političku razliku između Srba i Turaka.

U okvire države proslavljanje života i dela Svetog Save uveo je knez Miloš Obrenović 5. februara 1827. godine.

On je naredbom dan Svetog Save proglasio neradnim, a one koji ne bi došli u crkvu ili bi pokušali da otvore dućane na taj dan kažnjavao je da “ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu”.

Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića otišlo je korak dalje i 2. januara 1840. godine Svetog Savu proglasilo školskim zaštitnikom. Tada su prvi put u školama uvedene proslave i svečane akademije koje su ostale nezaobilazan deo ovog praznika sve do današnjih dana.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI